Na Zlatiborski način

Veliki niz brojeva u kompanijskim finansijskim izvestajima mo?e biti zastrasujuci za mnoge
investitore. Sa druge strane ako znate da ih čitate, oni su zlatni rudnik. Analiza finansijskih
izvestaja je najvazniji deo fundamentalne analize. Ljudi koji rade ovakve analize tra?e sve
moguće informacije o kompaniji u koju bi investirali: prihodi, troskovi, nekretnine, dugovi,
prava i sve ostale aspekte. Vrlo je va?no da se razumeju osnove finansijskih izvestaja , kako
kvartalnih, tako i godisnjih:
 
Najviše istorijskih informacija o kompaniji se nalaze u ovim izvestajima. Oni se mogu naći na
internetu, ili u papirnom obliku. Svaka kompanija koja se mo?e smatrati ozbiljnom u danasnje
vreme će imati sve svoje izvestaje jasno objavljene na internet sajtu. evo na primeru diznija:

http://disney.go.com/corporate/investors/index_flash.html
 
Ovi izvestaji osim sto su obavezni imaju i obaveznu formu. Oni moraju sadrzati "balance
sheet" ( bilans stanja) "income statement" (bilans prihoda ) "statement of cash flows" (izjava o prilivu gotovog novca) izvestaj kontrolora ( audit ) i relativno detaljan opis kompanijih
operacija i izgleda za sledeću godinu. Ponekad se godisnji brka sa 10-K ali oni nisu isti, u 10-K
, sve ove informacije su obradjene sa mnogo vise detalja.
Sledeće stvari su ukljucene u vecini finansijskih izvestaja:
 
- kratak pregled predhodne godine.
-Informacije o kompaniji, istorija, proizvodi, vrsta biznisa
-pismo akcionarima od Predsednika ili CEO ( chief executive officer )
- izvestaj nezavisne racunovodstvene kontrole.
-Detaljna analiza finansijskih rezultata i ostalih faktora biznisa.
-Kompletan set finansijskih izvestaja
-komentari na finansijske izvestaje.
-Ostale informacije o menadzmentu, odeljenjima firme, lokacijama itd.
 
Kad bi imali veću svotu novca investiranih u kompaniju, zar ne bi voleli da neko spolja
kontrolise ?ta se radi u kompaniji? Ovo je cela svrha "audit" izvestaja, koji je u stvari izvestaj
"nezavisnih racunovodja". Njihov posao je da prosude da li su finansijki izvestaji logicni i
tačni.
 
Po zakonu ( US ) svaka javna kompanija kojom se trguje na berzi, mora da ima godisnji
izvestaj pregledan o certifikovane javne racunovodstvene firme. Njihov izvestaj treba da se u
detaljima bavi kompanijom i da identifikuje bilo ?ta sto bi bilo nelogicno ili netačno u
finansijskim izvestajima.
Tipicni izvestaj je skoro uvek razbijen u 3 paragrafa i pisan na sledeći način:
 
Paragraf 1:
 
Objasnjava duznosti kontrolora ( auditor ) i navodi spisak finansijskih izvestaja i oblasti koje
su kontrolisane.
 
Paragraf 2: Ovaj paragraf obja?njava kako je GAAP primenjen i koji delovi kompanije su
razmatrani u izvestaju.
 
Paragraf 3: Ovde je mi?ljenje kontrolora o finansijskim izvestajima koji su pregledani. Ovo je
prosto mi?ljenje a ne i garancija tacnosti.
 
Tipicno, ovaj izvestaj neće otkriti nikakve velike informacije o kompaniji. Međutim va?no je da
su bar brojevi koje je menadzment prijavio tačni.Finansijski izvestaji koji nisu kontrolisani
mogu lako biti pogresni i mogu navesti na pogresne zakljucke, i stoga biti potpuno nekorisni
za investitora koji ih razmatra.  

Rezultati Dow Teorije:
 
Stephen Brown, sa New York Univerziteta, i William Goetzmann i Alok Kumar sa Yahe su
razvili neuralnu mrezu u koju su ugradjena pravila Dow teorije o prepoznavanju primarnog
trenda. Dow teorija je testirana na istorijskim podacima od 1929 do sep. 1998. Kad bi sistem
identifikovao primarni trend kao Bull, "long " pozicija je inicirana ( kupovina ) u hipoteticki
Index fond. Kad bi sistem identifikovao "bear" primarni trend, akcije bi bile prodate i novac
plasiran u druge investicije fiksnih prihoda.Izvlacenjem novca iz akcija nakon potvrdjivanja
"bear " trenda je značajno smanjivalo rizik investicija.
 
Kroz 70 godina , sistem Dow teorije je pokazao bolje rezultate od "kupi i cuvaj " strategije za
oko 2 % godisnje. Dodatno, ovaj portfolio ima značajno manji rizik . Poslednjih 18 godina (
1970 do 1998 ) Dow sistem je zabelezio 2.6 % slabiji rezultat. Naravno 18 godina nije
dugacko vreme u odnosu na period istrazivanja. Međutim kada se uracuna faktor rizika, onda
bi , s'obzirom na znatno nizi rizik, ipak Dow sistem pokazao bolje rezultate. Konacno, Dow
sistem pokazuje bolje rezultate za vreme BULL nego Bear ciklusa.
 
Kritika Dow teorije:
 
Prva kritika je da ovo i nije prava teorija. Nije napisana na način na koji se akademski pi?u
teorije, gde se opise pretpostavka i dokazuje teorema. Ideje Dow i Hamiltona su u stvari
prezentovane kao clanci u novinama. RObert Rhea je sve ovo sastavio iz novinskih clanaka.
 

Drugo , Dow teorija je kritikovana jer kasni u identifikaciji trenda. S'obzirom da se trend ne
priznaje pre nego se vidi vrh prvog reakcionarnog sekundarnog trenda, Mnogo investitori
veruju da je to jednostavno prekasno i da je dobar deo trenda izgubljen.
 
Treće, o ?to koristi DJIA i DJTA , Dow teorija se smatra starovremenskom, i ne reflektuje
ekonomiju na pravi način. Ovo je
mo?da korektno, ali kao sto je ranije receno , DJTA je jedan od najosetljivijih indeksa.
 
Zakljucak:
 
Cilj Dow i Hamiltona je bio da identifikuje primarni trend i uhvati velika kretanja na berzi. Oni
su razumeli da je trziste podlozno emotivnim reakcijama, i da ljudi reaguju preterano
(optimizmom i pesimizmom ) Ovako,mogli su da se koncentrisu na prepoznavanje trenda i da
ga prate. Trend vazi dok se ne dokaze promena.
 
DOw teorija pomaze investitorima da identifikuju cinjenice, a ne nagadjaju nasumicno.
Naravno nagadjanje je opasna, a možda i ne moguća misija. Hamilton priznaje da Dow teorija
nije bez mana i mada ona može da predstavlja osnovu za analizu, ipak je to samo početna
tacka za investitore odakle mogu da razviju dublju analizu.
 
S obzirom da je ova cela teorija empirijska, uvek će se naći izuzeci. Hamilton i Dow su
verovali da uspeh na berzi podrazumeva ozbiljnu analizu i proucavanje a da će na tom putu
biti i neuspeha . Uspeh je dobar, ali ne i obavezan. Iako bolne, greške treba posmatrati kao
priliku za ucenje. Tehnicka analiza je forma u kojoj se bolje snalazite sto ste vise izlozeni.
 
Proucavajte uspehe i promasaje u cilju boljeg investiranja.  

Kretanje trzista
 
Dow i Hamilton su identifikovali 3 tipa kretanje cena za "Dow Jones Industrial" i "Rail
averages" indekse. Primarna kretanja cena, sekundarna kretanja, i dnevne fluktuacije.
Primarna kretanja traju od nekoliko meseci do mnogo godina, i predstavljaju ukupni trend
trzista ( berze ). Sekundarna, ( reakciona ) kretanja traju od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, i krecu se suprotno kretanju primarnog trenda. Dnevne fluktuacije mogu da se krecu
sa ili nasuprot primarnom trendom i mogu trajati od nekoliko sati do nekoliko dana, ali obicno
ne duze od nedelju dana.
 
Primarna kretanja:
 
Primarna kretanja predstavljaju kretanja cena berze ( sektora, ili akcije ) koja mogu trajati
godinama. Ova kretanja se obicno nazivaju ili BULL ( bik ) ili Bear ( medved ) Kada je
primarni trend identifikovan, on mo?e biti promenjen samo identifikovanjem novog primarnog
trenda. ( metodi identifikacije trenda će bitinaknadno obja?njeni ) Hamilton je verovao da
duzina i trajanje trenda ne mogu precizno da se odrede. On je studirao proseke, i dosao je do
nekih
generalnih ideja ali je upozoravao da ovo nisu striktna pravila i da ih ne treba koristiti za
predvidjanje trzista.
 
Mnogi investitori se upetljaju u cenu i svoje ciljeve u nekom vremenskom periodu. Realnost je
takva da niko u stvari ne zna gde i kada će se primarni trend zavrsiti. Cilj Dow teorije je da se
iskoristi znanje koje imamo a ne da nagadja o onome sto ne znamo. Kroz niz putokaza, Dow
teorija omogucava investitorima da identifikuju primarni trend i u skladu sa time investiraju.
Pokusavanje predvidjanja duzine trajanja primarnog trenda je beskorisno. Hamilton i Dow su
se uglavnom interesovali da prepoznaju i "uhvate" velike pokrete primarnog trenda. Uspeh,
po njima se meri sposobnoscu identifikovanja primarnog trenda i pratiti ga(investiciono ).
 
Sekundarna kretanja:
 
Sekundarna kretanja se krecu suprotno primarnim trendovima i ana su reakcijska. u BULL (
rast) berzi, sekundarni trend se zove KOREKCIJA. U Bear ( padanje cena ) se zove reakcioni
rast, reli.
 
Septembra 1996, DJIA ( dow jones industrial average ) je zabelezio rekordno visoku cenu, i
utvrdio postojanje novog BULL ( bulish ) trenda. Od tada to kulminacije primarni trend je
porastao 1988 poena indeksa. Od Sept-96 to Mar-97 DJAI nikad nije opadao vise od 2
uzastopne nedelje. Krajem Marta, posle 3 nedelja pada, postalo je jasno da ovo nije dnevna
fluktuacija, nego se već mo?e nazvati sekundarni pokret ili korekcija. Hamilton je primetion
neke karakteristike koje su zajednicke mnogim sekundarnim kretanjima na bull, kao i na bear
primarnim trendovima. Ove karakteristike ne treba shvatati kao pravilo nego kao putokaz koji
se koristi u saglasnosti sa ostalim tehnikama analize.
 
Proucavajuci cene kroz vreme, hamilton je zakljucio da se sekundarni trend pomera 1/3 do
2/3 od primarnog trenda i da je oko 50% tipicna vrednost.U stvarnosti, sekundarni trend rane
1997 godine je se vratio 42% u odnosu na primarni.
 
Hamilton je takođe primetio da je sekundarni trend brzi i ostriji od primarnog trenda. Čak i
samim gledanjem grafa ovo je lako uocljivo.
 Na kraju sekundarnog trenda, obicno postoji jedan kratak tihi period gde nema puno
pomeranja cene, smanjuje se obim trgovine, ili oba.
 
Onoga trenutka kad dnevni obim poraste, i dnevna "high " poraste u odnosu na predhodne
tihe dane, zavrsava se sekundarni trend i nastavlja primarni.
 
Hamilton je okarakterisao sekundarne trendove kao potreban fenomen koji je reakcija na
spekulacije.Korekcije i naoko haoticna kretanja cena su dodale dobar deo nagadjanja kako će
se kretati cene na berzi. Zbog svoje kompleksnosti, sekundarni trendovi moraju biti pazljivo
studirani i analizirani. Investitori često pobrkaju sekundarni trend sa početkom novog
primarnog trenda. Kasnije cemo diskutovati o signalima na bazi Dow teorije, sto će bitii
odgovor na ovo va?no pitanje.
 
Dnevne fluktuacije:
 
One su va?ne kao deo celine, ipak su nepouzdane i kada se tretiraju individualno.
Predvidjanje dnevnih fluktuacija je vrlo ograniceno. U najgorem slucaju, suvise obracanja
paznje na dnevne fluktuacije mo?e da skrene fokus sa primarnog trenda i da vodi u gubitke.
Onaj ko se uhvati u dnevne fluktuacije i na osnovu trenutnog rasta i pada odlucuje,vrlo često
u stvari emotivno odlucuje sto vodi gubicima.
 
Individualno, nekoliko cena nekoliko akcija su nebitne , međutim one su jako va?ne kao deo
celine koja se analizira, jer bez njih berza ne bi bila ista.
 
Proucavanje dnevnih fluktuacija mo?e da bude jako vredno, ali jedino ako se posmatra u
kontekstu cele slike. nema puno strukture u 2,3 dana kretanja cena akcija. Međutim, niz
kombinovanih dana pocinje da stvara strukturu na kojoj će se analiza zasnivati.
 
Tri faze Primarnog BUll i primarnog Bear ciklusa:
 
Hamilton je identifikovao 3 faze za bull i bear cikluse. ove faze se odnose i na psiholosko i na
cenovno stanje berze.
 
Primarni BULL trend se definise kao dugacki kontinuirani rast cena poboljsanjem uslova
poslovanja koja iniciraju pojacanje spekulacije i traznju za akcijama. Primarni Bear trend se
definise kao dugacki, kontinuirani pad cena na berzi pogorsanjem uslova poslovanja i
opadanju interesovanja za akcije. U oba ova slucaja bice sekundarnih kretanja nasuprot
primarnim koja ce ici u suprotnom pravcu.
 
Primarni BULL - 1. faza - Akumulacija
 
Hamilton je primetio da se prva faza bull ciklusa skoro i ne razlikuje od poslednjeg
sekundarnog trenda Bear ciklusa.
 
Ekstremni pesimizam, koji krasi kraj bear ciklusa, i dalje vlada na početku novog BULL ciklusa.

U ovom periodu, javnost nema akcije, vesti iz biznisa i finansija nisu dobre, i procene su
uglavnom rekordno lose.Međutim u ovom trenutku, pametni investitori pocinju da akumuliraju
akcije. Ovo je faza kada strpljivi vide vrednost akcija na duzi rok. Akcije su jeftine, ali ih niko
na izgled neće. U ovoj fazi je Warren Bufet izjavio, leta 1974. da je sada vreme da se kupe
akcije i postane bogat na brzinu. Svi su mislili da je lud.
 
U prvoj fazi bull ciklusa,cene akcije nalaze dno i polako krecu da rastu. kada cene na berzi
pocnu da rastu, postoji siroko rasprostranjena neverica da je bear ciklus gotov i da pocinje
bull. Posle prvog sekundarnog pada, pesimisti opet proglasavaju da bear ciklus nije nikad ni
zavrsen. U ovoj fazi, pazljiva analiza mo?e da otkrije da li je ovo samo korekcija bull ciklusa.
Ako jeste, onda ce dno sekundarnog trenda biti iznad predhodnog dna, i posle kraceg tihog
perioda, pocece ponovni rast, i bull ciklus će se potvrditi.
 
Primarni BULL - faza 2 - Veliki pokret
 
Druga faza primarnog bull ciklusa je obicno najduza, i cene tada najvi?e i rastu. U ovom
periodu se poboljsavaju uslovi poslovanja, zarade pocinju da rastu, i pouzdanje se nazire.
Ovo je najlaksa faza da se zaradi novac jer ucestvuju i profesionalci i obican svet i oni koji
prate trendove.
 
Primarni BULL - faza 3 - Preterivanje
 
Ova faza se karakterise preteranim spekulisanjem i pojavljuju se znaci inflacije. ( ne
zaboravite da su ove teorije 100 godina stare, a ipak ,ovaj scenario je vrlo poznat i danas ) Za
vreme ove 3. faze, svi trguju akcijama, poverenje u berzu je ogromno i za ovu fazu se veze
saljivi aksiom wall street-a : "Kad čak i taksisti pocnu da ostavljaju napojnicu, vrh berze nije
daleko."
 
Primarni BEAR - faza 1 - Distribucija
 
Kao sto je akumulacija prve faze karakteristika prve faze bull ciklusa, distribucija ( rasprodaja
) oznacava početak BEAR ciklusa. Kako pametni investitori pocinju da shvataju da uslovi
poslovanja nisu vise tako povoljni, oni pocinju da prodaju akcije.Javnost u ovom trenutku i
dalje besomucno kupuje akcije. U novinama ni?ta ne ukazuje na BEAR ciklus i uslovi
poslovanja su i dalje relativno dobri. Međutim , akcije gube polako na vrednosti .
 
Dok berza polako opada, postoji neverica da je to BEAR ciklus poceo, i mnogi analiticari i
dalje predvidjaju nastavak BULL ciklusa posle korekcije. Hamilton je primetio da su reakcioni
rastovi uglavnom vrlo ostri i nagli.Takođe je primetio da se gotovo ceo gubitak predhodnog
pada mo?e nadoknaditi u nekoliko dana, mo?da nedelja.
Ovako brzo i iznenadno oporavljanje ozivljava tvrdnje optimista da je BULL u punom jeku.
Međutim , HIGH se formira na ne?to nizem nivou nego predhodni put. POsle toga, ako se
napravi prodor ispod predhodnog LOW , BEAR ciklus je potvrdjen. i druga faza BEAR ciklusa  pocinje
 
Primarni Bear ciklus - faza 3 - Veliki pokret
 
Kao i sa primarnim BULL ciklusom , faza dva se odlikuje velikom promenom . U ovom
trenutku trend je identifikovan kao silazni, i uslovi poslovanja pocinju naglo da se
pogorsavaju. Smanjuju se procene zarada, profiti se smanjuju, prihodi opadaju. Rasprodaja
akcija se nastavlja.
 
Primarni Bear ciklus - Faza 3 Ocaj
 
Na vrhu primarnog BULL ciklusa, nada i preterani optimizam su u vazduhu. Pred kraj BEAR
ciklusa, nada je izgubljena, akcije niko neće, procene su lose, rasprodaja se nastavlja bez
obzira na drastican pad cena. Poslovne Vesti su lose i nema investitora. Trziste nastavlja da
pada sve dok se sve lose informacije ne ugrade u cenu. Jednom kada cena akcija reflektuje
najgori moguci scenario, ciklus pocinje iznova. 
 

DOW teorija postoji skoro 100 godina a ipak, i u danasnjem visoko kompjuterizova
vremenu, osnove Dow teorije i dalje vaze. Razvijena od CHarles Dow-a doradjena
Hamilton i definisana od Robert Rhea, teorija se bavi ne samo tehnickom analizom
kretanjem cena akcija nego takođe i filozofijom berze. Mnoge ideje i komentari izl
Dow-a i Hamilton-a su na kraju postali aksiomi wall street-a ( ulica gde se nalazi )
ima onih koji veruju da su se vremena promenila, samo citanje teorije ce potvrditi
ponasa isto danas kao i pre 100 godina.
 
Teorija kako je prezentovana ovde je preuzeta iz knjige Robert-a Rhea, "The Dow
Iako se teorija pripisuje Dow-u, u stvari su pisanja William Hamilton-a posluzila ka
za ovu knjigu i za pravi razvoj teorije. Iako mnogi koncepti mogu biti primenjeni n
pojedinacne akcije, treba imati na umu da su ovo koncepti koji se najbolje vide kr
grupe akcija - indeks. Gde je moguce, veza između danasnjosti i originalne teorije
demonstrirana.
 
Okolnosti:
 
Charles Dow je razvio teoriju od svojih analiza kretanja cena akcija krajem 19. vek
svoje smrti 1902, Dow je bio vlasnik dela i urednik : The Wall Street Journal-a " Ia
nije napisao knjigu na temu Dow teorije, pisao je editorijale u kojima su se mogli
njegovi pogledi na spekulacije i na ulogu indeksa na berzi, a u stvari su S.A. Nelso
William Hamilton napisali teoriju u obliku u kom je znamo danas.
Nelson je napisao knjigu "ABC Of Stock Speculation " i bio je prvi koji je koristio te
theory." Hamilton je dalje razvijao teoriju u seriji clanaka u " Wall Street Journal-u
do 1929.Hamilton je takođe napisao "The Stock Market Barometer" 1922. koja je
obja?njavala teoriju u detaljima.

1932. Robert Rhea razvija teoriju dalje, analizom nekih 252 editorijala kroz koje su Dow
(1900-1902) i Hamilton (1902-1929) prenosili svoje misli o berzi. Rhea se takođe pozivao na
Hamiltonovu knjigu "The Stock Market Barometer".
 
Ova teorija se zasniva na setu pretpostavki :
 
Pretpostavke ove teorije moraju biti prihvacene da bi se sama teorija uopste razmatrala.
Naravno, ako bi se ikad dokazalo da ovi aksiomi nisu tacni, i ova teorija bi izgubila svoju
potporu.
 
Prva pretpostavka je :
 
Manipulacija
 
Manipulacija primarnog trenda je ne moguca. Kad je veliki ( ogroman ) novac u pitanju,
izazov manipulacije je takođe veliki. Nema argumenata da bi se cene mogle manipulisati,
međutim nema govora o tome da se mo?e manipulisati primarni trend. Svaka manipulacija
traje od nekoliko dana do nekoliko nedelja, i mogla bi biti izazvana od velikih investitora,
investicija , glasina itd..POjedinacne akcije mogu biti manipulisane, akcija krene naglo gore
naglo dole i nastavi sa svojim primarnim trendom .
 
Primeri: " PairGain Technology" akcije su skocile zbog lazne vesti na Bloomberg internet
sajtu. Međutim, kada je prevara otkrivena, akcija je pala na predjasnji nivo i svoj primarni
trend.
 
1979/80 bilo je pokusaja da se manipulise cenom srebra od brace Hunt. Cena Srebra je
poletelo na preko 50$ po finoj unci, ali se brzo vratila i nastavila svoj dugi pad posle otkrica
pokusaja manipulacijom trzista.
 
Dok je na kratak rok prevara radila, dugi trendovi su nadjacali za oko mesec dana. Hamilton
je takođe primetion da čak iako se individualne akcije mogu manipulisati, celu berzu je ne
moguce jer je ova jednostavno prevelika za manipulacije pojedinaca ili čak i ogromnih
pojedinacnih investitora.
 
Prosek je sve uzeo u obzir:
 
Berza Reflektuje sve informacije u cenama. Sve sto treba da se zna, neko već zna i ugradio
u svoju cenu. Cene predstavljaju total svih nadanja, strahova, ocekivanja itd od svih ucesnik
Kretanje kamatnih stopa, ocekivanja zarada, plan zarada, izbori za predsednika, i sve ostalo
je već uracunato u cenu. Neocekivane stvari će se dogoditi povremeno, ali obicno to mo?e
samo da promeni kurs na kratki rok. Primarni trend ostaje nepromenjen.
 
POgledajte primere svaki dan na berzi.Cena Coca kola je krenula u pad, pa je ponesena
ostatkom berze, pocela da raste u Oktobru i Novembru 1998 ali je u decembru nastavila da  ponovo pada i uskladjuje se sa svojim primarnim trendom. Po Dow teoriji, to kretanje cene
nasuprot primarnom trendu se zove sekundarno kretanje ili sekundarni trend.
 
Hamilton primecuje takođe da berza ponekad reaguje negativno na dobru vest. Za njega ,
razlog je jednostavan: Berza gleda u buducnost. U trenutku kad je vest dospela do javnosti,
ona se već ogleda u ceni. Ovo obja?njava stari aksiom Wall Street-a . Kupi na glasinu, prodaj
na vest. Kako se glasina siri, kupci pojacanom kupovinom podizu cenu akcija. Kad je vest i
zvanicno objavljena, cena je već dostigla nivo kvaliteta te vest. Yahoo je klasican primer,
 
Ako uporedite cene akcija yahoo-a po tromesecjima, yahoo cena raste sve do izvestaja o
zaradi. Iako zarada čak i prevazidje ocekivanja svaki put, cena akcija padne za oko 20% čim
se izvestaj objavi.
 
Teorija nije savrsena:
 
Hamilton i Dow spremno primecuju da Dow teorija nije recept da se predvidi berza. Ovo je
samo set principa koji treba da pomognu investitorima u njihovom istrazivanju berze. Dow
teorija obezbedjuje mehanizam za investitore koji uklanja deo emocija vezanih za berzu.
Hamilton zato i upozorava da investitori ne bi trebalo da budu pod uticajem zelja. U analizi
trzista , vodite racuna da budete objektivni i prepoznajte ?ta postoji a ne ?ta zelite da vidite.
Poruka je da su metodi indentifikacije primarnog trenda jasni i jednoznacni, i ne mogu se
razlicito interpretirati.
 
Iako ova teorija nije razvijena za trgovinu na kratki rok, ipak ima svoju vrednost. Bez obzira
na vremenski okvir, uvek vredi informacija koji je primarni trend. Oni koji uspesno primenjuju
Dow teoriju, retko su trgovali vise od 4,5 puta godisnje, ka?e Hamilton. Ne zaboravite,
dnevne , nedeljne i kratke fluktuacije cene mogu biti proizvod manipulacije, ali ne i primarni
trend.
 
Hamilton i Dow su pokusavali da razviju filter koji bi izolovao dnevne fluktuacije, i nikad nisu
brinuli o nekoliko poena ili o pronalazenju tacnog donjeg nivoa i vrha cene. Njihov glavni cilj
je bio da otkriju primarna i velika kretanja na berzi. Oba preporucuju proucavanje trzista na
dnevnoj osnovi, ali takođe preporucuju, koncentraciju na primarni trend. Vrlo je jednostavno
biti uhvacen u zaru trenutka i zaboraviti na primarni trend.
 

Investitori cesto vide situaciju lepsom nego sto ona to jeste. Gospodin William Goetzmann
profesor finansija na Yale skoli menadzmenta tvrdi da investitori umesto da promene
investiciju, oni prilagode svoja razmisljanja i ocekivanja tako da ova budu u skladu sa losim
rezultatima investiranja. Sta ovo znaci drugim recima: Oni ostaju investirani u fondove/akcije
koje gube radije nego sto ce priznati gresku. Njegova istrazivanja na ovu temu su obradjena
u ovom intervju-u :
 
Pitanje (P) : Kakve dokaze imate da pokazete da investitori veruju da je njihova investicija
bolja nego sto u stvarnosti jeste?
 
Odgovor (O) : Pitali smo dve grupe investitora o proslim rezultatima njihovih investicija.
Jedna studija se fokusira na grupu investitora iz Americke asocijacije individualnih investitora,
grupa za koju se veruje da se razume u investiranje. Druga se zasnivala na grupi arhitekti koji
su svoj profit ulagali u grupnu investiciju i za njih smo mislili da bas i nisu stalno informisani o
trenutnim ezultatima. Obe ove grupe su pogresno verovali da njihove investicije rastu brze
nego sto one u stvari rastu.
 
P : Da li su upuceniji investitori manje tolerantni na gubitke?
 
O: Oni su bili mnogo realniji u proceni njihovih rezultata. Oni su precenili svoje rezultate u
proseku 3.4%, nasuprot arhitektama koji su precenili svoje investicije celih 6.22%.
INteresantno je primetiti da sto su investitori imali vise uticaja na izbor menadzera fondova,
njihova percepcija rezultata je bila pozitivnija.
 
P : Dokazali ste znaci dve stvari: Sto vise uticaja na odluku ima investitor,on vise veruje u
kvalitet investicije, i drugo, da ljudi menjaju svoja nacela i verovanja, da bi pronasli
opravdanje za svoja dela ? ( npr losa investicija )
(Ovo je poznato kao kognitivna disonancija u psihologiji)
Koji od ova dva ima veci uticaj na ponasanje investitora?
 
O: Kognitivna disonancija ima veci uticaj. Investitori su bombardovani informacijama o
fondovima, menadzerima, berzama itd. Medjutim kad treba da te informacije koriste u
odabiru investicije, oni to filtriraju, oni zele da misle samo pozitivno.
 
P : Cak iako su dokazi ocigledni, vase istrazivanje pokazuje da investitori ne napustaju lose
investicije? Da li ima uticaja novcana cena promene ili je to jednostavno inercija?
 
O : Ljudi vrlo tesko prihvataju da su napravili gresku.Umesto toga, oni se nadaju da će
menadzer/trziste ili nesto trece to da reokrene. Takodje, upitajte se , ako je prva odluka bila  losa, kako doneti drugu? Jeste problem i gnjavaza prodavati jedno i kupovati drugo, ali je veći
uticaj psiholoskog faktora.
 
P : Primetili ste da investitori obicno precenjuju svoju investiciju i da da kognitivnom
disonancijom uskladjuju svoja verovanja sa realnoscu. Medjutim to nije problem na celom
trzistu. Na primer, veliki investitori retko investiraju, ili retko ostaju investirani u lose
investicije? Zbog cega postoji ova razlika izmedju individualnog i institucionalnog investitora
 
O: Mi smo pokusavali da odgovorimo na pitanje , postoje li investicione kuce koji koriste ovu
kognitivnu disonanciju, i znajuci da su ljudi inertni, naplacuju provizije a njihove investicije
stagniraju, i da li bi mo?da ovu oblast trebalo zakonski urediti u ovom segmentu.Medjutim ,
nasli smo samo malu grupu investicija ( fondova ) koje padaju u odnosu na rezultate celog
trzista i kod njih nije ni bilo puno novca. U stvari, pokazalo se da se investicione
kompanije same disciplinuju, ukidaju gubitnike, spajaju ih sa boljim fondovima ili slicno. 

Fokus na cenu: Ako je cilj da se predvidi cena u buducnosti, onda je logicno da se fokusira na
kretanje cene.Promeni cene obicno predhode fundamentalna desavanja. fokusiranjem na
cenu i njeno kretanje, tehnicari se automatski fokusiraju na buducnost.Berza je jedan od
glavnih indikatora ekonomije i generalno je 6-9 meseci ispred. Da se odrzi korak, logicno je
da se analizira cena. Vrlo cesto se javljaju znaci na berzi koji signaliziraju predstojecu veliku
promenu. Tehnicar ce period akumulacije prepoznati kao dokaz predstojeceg rasta i periode
rasterecenja ( rasprodaje ) kao predstojeci pad)
 
Ponuda, Traznja i Cena:
 
Mnogi tehnicari koriste OPEN, HIGH, LOW, CLOSE, kad analiziraju pomeranje cena akcije.
Uzevsi odvojeno ove informacije ne znace puno. Zajedno, medjutim one reflektuju sile
ponude i traznje.
 
Podrska/Otpor : Jednostavna analiza grafa bi lako identifikovala nivoe podrske i otpora. Oni
se obicno reflektuju periodima trgovine ( male promene cene ) gde se cene krecu o
odredjenom opsegu, sto govori da su ponuda i traznja izjednaceni. Kada se cena pomeri izvan
opsega trgovine to znači da je ili ponuda ili potraznja nadjacala onu drugu.
Ako cene krenu na gore, potraznja se znaci povecala, a ako cene krenu na dole, ponuda je
jaca.
 
U stvari graf nam prica pricu , i lakse se cita nego tablica gde bi sve tacke bile upisane.Tu se
vide:
 
Reakcije pre i posle nekih vašnih dogadjaja.
Nivo dinamicnosti promene cene ( skokovi i padovi ili blage linije rasta ili pada )
Pogled na kolicinu trgovanja odredjene akcije (volumen )
Relativnu vrednost akcije u odnosu na Berzu.
Graf nam lako pomaze da vidimo kad da udjemo ( kupimo ili prodamo ) ali takodje i izlaznu
tacku ( da se zatvori short ili long )
Neki analiticari koriste fundamentalnu analizu da biraju akcije a tehnicku da biraju kad da
kupe ili prodaju.
Tehnicka analiza mo?e da olaksa prepoznavanje otpora ( ponuda ) ili podrske ( traznja) i ito
tako nagle promene.
Jednostavno, čak i samo cekanje da porast krene pa tek onda uci ce povecati prinos u odnosu
na vreme na trzistu.
Takodje je va?no da se zna istorija cene. Ako akcija za koju ste mislili da je odlicna u
predhodne dve godine nije menjala volumen i cenu, graf vam pokazuje da se berza ne slaze  sa vasim misljenjem. Ako je akcija već dosta napredovala u ceni, mo?da treba sacekati da se
malo vrati, ili ako je akcija vrlo nisko, isplatice se cekati da se trend preokrene i da se pojavi
povecan interest na berzi.
 
Slabosti tehnicke analize:
 
Analiticka pristrasnost: Kao i sa fundamentalnom analizom, tehnicka analiza je subjektivna i
nasa licna pristrasnost se ogledava u analizi. Va?no je biti svestan ove pristrasnosti kada se
analizira graf. Ako je analiticar optimista, i veruje u rast, njegova analiza ce to verovatno da
odlsikava. Isto tako za pesimistu.
 
Tehnicka analiza je Uvek otvorena za razlicita tumacenja. Iako postoje neke norme, mnogo
puta ce tehnicari gledajuci u isti graf izvuci razlicite zakljucke i videti razlicite oblike. Oni ce
imati logicna obja?njenja za otpor, podrsku i moci ce da opravdaju svoje misljenje. Pitanje je
vecno: da li je casa poluprazna ili do pola puna?
 
Tehnicka analiza kasni: Dok se analizira trend, veliki deo trenda je već prosao. Posle toliko
vremena, odnos rizika i moguce zarade nije tako povoljan. Ovo je i najveca kritika Dow
Teorije.
 
Kad pocnete da se bavite tehnickom analizom, videcete gomile indikatora i pravila odjednom.
Medjutim , sva ova pravila imaju izuzetke i podlozni su promenama pod uticajem spoljnih
faktora. Ono sto funkcionise za jednu akciju ne mora da vazi za drugu. Ako za IBM ciklus traje
70 dana, za drugu kompaniju mo?e biti 50 ili 90 . Iako postoje mnoga univerzalna pravila
tehnicke analize svaka individualna akcija ima svoje male izuzetke.
 
Zakljucak:
 
Tehnicki analiticar shvata trziste kao 80% psiholosko i 20% logicno. Fundamentalista ga
shvata kao 20% psiholosko i 80% logicno. Ovaj odnos mo?e biti osporavan ali nema spora
oko trenutne cene akcije. Na kraju krajeva svi je mogu videti, i niko u nju ne sumnja. Cena
dakle predstavlja sumu znanja svih ucesnika a oni su sa svoje strane izanalizirali sve sto je
moguce pa čak i nemoguce. Ovo je sila ponude i traznje na berzi. Tehnicar se fokusira, jos
jednom da ponovimo samo na konacni proizvod - cenu. Koja je cena, kakva je bila pre, kakva
će bitisutra?
 
Konacno, tehnicka analiza je fleksibilna i treba je tako i koristiti. Izucavanje mo?e biti
komplikovano, i uzima vremena ali mo?e doneti dobre rezultate.

Tehnicka analiza je analiza kretanja cena u proslosti, da bi se mogle predvideti cene u
buducnosti.Tehnicki analiticari se skoro ekskluzivno oslanjaju na grafove ( charts ) u svojim
analizama.Ova vrsta analize se mo?e primeniti na svim berzanskim proizvodima gde se
ponuda i traznja imaju jak uticaj na cenu.
 
"cena" se odnosti na cenu u odredjenom trenutku, npr
OPEN ( cena sa kojom je period trgovanja poceo )
CLOSE ( cena sa kojom je period trgovanja zavrsen )
HIGH ( najvisa cena u datom periodu)
LOW (Najniza u datom periodu)
PERIOD oznacava dan, nedelja,mesec, sat, 5 minuta ,tick ( "tick" je promena u ceni akcije od
jedne prodaje/kupovine do sledece )
 
Dodatno , analiticari analiziraju i volumen i kamate i ostale stvari koje mogu uticati na cenu
akcije.
Pocetkom 20. veka, DOW teorija je polozila osnove za modernu tehnicku analizu. Ovo nije
bila formalna teorija, nego pisanja
gospodina Charles Dow-a u periodu od nekoliko godina. 3 principa odskacu:
 
Price Discounts Everything ( samo je cena va?na )
 
Price Movements are not Totally Random -Kretanje cena nije potpuno slucajno.
 
What is More Important than Why - STA je va?nije od zasto.
 
Price Discounts Everything:
( samo je cena va?na ) Tehnicki analiticari veruju da trenutna cena reflektuje u celosti sve
informacije. Posto su sve informacije već absorbovane u ceni akcija, onda je ta cena realna i
ona je osnova za analizu. Na kraju krajeva cena na trzistu reflektuje ukupno znanje svih
ucesnika, investitora, trgovaca, menadzera,analiticara za kupce, analiticara za prodavce,
fundamentalne analiticare itd.Mora se priznati da se cena formirana od tako impresivne liste
ljudi mora postovati. Tehnicki analiticari koriste informacije sadrzane u ceni da bi tumacili ?ta
trziste "govori" da bi formirali misljenje o buducnosti.
 
Kretanje cena nije potpuno slucajno:
Vecina tehnicara se slaze da se cene menjaju u trendovima. Takodje, slazu se da ima perioda
kad nema trenda.Kad bi kretanje cena bilo potpuno slucajno, cela ova diskusija ne bi imala
smisla. U knjizi " Schwager on Futures: Technical Analysis" Jack Schwager kaze: Jedan nacin
gledanja na ovo je da trziste odredjuje cenu na slucajan nacin, ispresecan kratkim periodima
koji nisu slucajni. Cilj tehnicara je da identifikuje te periode ( npr. glavne,velike trendove ) i
da na njima zarade. Sa obzirom da se tehnicka analiza mo?e primeniti na mnoge periode  vremena, moguce je identifikovati kratke i duge trendove.
 
ovaj sajt nema mogucnosti graficke prezentacije pa se primeri ne mogu pokazati ovde.
 
U osnovi, u jednom glavnom trendu kad cena ide gore, postoje mnoge dnevne i fluktuacije
svakog sata, koje mogu ici na dole. Isto tako trendovi su ispresecani periodima trgovine, kad
cena stoji u odredjenom rangu.
 
STA je va?nije od zasto.
 
U knjizi "The Psychology of Technical Analysis" Tony Plummer parafrazira Oscar Wilde-a i
kaze: Tehnicki analiticar zna cenu svega a vrednost nicega" Tehnicare, kako zovu tehnicke
analiticare zanimaju samo dve stvari:
 
1: Koja je trenutna cena?
2: Koja je istorija promene cene?
 
Konacno, cena je rezultat sila ponude i traznje za neku akciju. Cilj analiticara je da predvidi
pravac promene cene.
Fokusirajuci se samo na cenu, oni predstavljaju direktan prilaz. Fundamentalisti pitaju za?to
je cena takva?
Za tehnicare, to pitanje je veoma siroko, a na odgovore su sumnjicavi.Zato se sva paznja
usmerava na STA a ne na STO?
 
Sto je cena porasla? Vrlo jednostavno, vise kupaca nego prodavaca, na kraju krajeva,
vrednost necega je samo ono sto je kupac spreman da plati. Koga zanima zasto?
 
Opsti koraci u TEHNICKOJ ANALIZI:
 
Mnogi tehnicari koriste top- down ( odozgo na dole ) pristup koji pocinje sa sirokom makro
analizom.
Onda se ovi veliki delovi razbijaju na manje i fokusirane mikro delove. Na primer, moguca su
ova 3 koraka:
1 Istrazuje se trziste na osnovu glavnih indexa kao S&P 500, Dow Industrials, Nasdaq and
NYSE Composite.
2 Istrazuju se sektori ( industrije ) da se nadju najslabije i najace grupe unutar trzista ( berze
)
3 Pojedinacne akcije da se identifikuju najace i najslabije akcije unutar izabranih grupa.
 
S'obzirom da su principi tehnicke analize univerzalno primenjljivi, svaki od koraka opisanih
gore mo?e da se sprovede i bez diplome ekonomskih nauka. Graf je Graf. Nema veze da li je
2 dana ili 2 godine,nema veze jeli akcija, roba ili trziste novca ( forex) Tehnicki principi
podrske ( support ) otpora ( resistance) trend, i ostali mogu se primeniti na svaki graf. Ovo
ne znači da je tehnicka analiza laka i uspeh kao i svuda zahteva ozbiljno proucavanje,
posvecenost i mozak otvoren za nove ideje.

ANALIZA GRAFA:
 
Glavni trend: Utvrdjivanje glavnog trenda je prvi korak. Jedan od nacina utvrdjivanja trenda
je "pokretnim prosekom "
 
(moving average) Sve dok je cena iznad utvrdjenog trenda, ovaj trend se zove "bullish" bull -
bik ili uzlazni trend.
 
Support: ( podrska ) predhodna niza cena u odnosu na sadanju oznacava cenu podrske. ( da
nije bilo te kupovine, cena bi pala a ne porasla) Pad ispod podrske bi se već nazvalo "bearish"
bear - medved ili silazni trend.
 
Resistance: (otpor ) Predhodne vise cene u odnosu na sadasnje oznacavaju nivo otpora. ( na
toj ceni nije bilo kupca da je podrzi, pa je cena pala) Ako cena ode iznad nivoa otpora , ona
postaje uzlazna ( bullish)
 
Momentum: Momentum se obicno meri oscilatorima kao npr MACD ( moving average
confergence divergence ) konvergencija i divergencija pokretnog proseka uzeta za duzi i kraci
period. Ako je MACK iznad EMA ( eksponencijalnog pokretnog proseka ) ili pozitivan, onda je
momentum bullish ili u najmanjem se popravlja.
 
Buying/Selling Pressure: ( pritisak kupovine/prodaje )Indikator za akcije i indekse gde se
kolicina ( volume) razmene mogu pratiti se izrazava ovim odnosom.
 
Relative Strength: (relativna snaga ) podelite cenu akcije sa nekim pokazateljem ( npr S&P
500) Ako ove tacke ucrtate u graf u odredjenim intervalima dobicete liniju koja ce da vam
pokaze da li akcija raste ( raste brze od indeksa ) ili pada( raste sporije od indeksa ) u odnosu
na index.
 
Na kraju se sve to sklopi u zakljucak koji treba da objasni:
 
Snagu vazeceg trenda
Zrelost, ili u kojoj je fazi trend.
odnos rizika i moguceg dobitka nove pozicije ( kupovine ili prodaje )
Ulazne tacke za novu poziciju.
 
Odozgo na dole analiza:
 
Za svaki segment, ( berza, sektor ili akcija ) investitor bi analizirao grafove na dugi rok i
kratak rok da pronadje odredjene akcije koje odgovaraju njegovim kriterijumima. Prvo se
analizira berza u celini, celo trziste , mo?da S&P 500 ili slican index. AKo je berza uzlazna (
bullish) onda se analizira graf sektora i oni sektori koji najvise obecavaju bi bili analizirani da
se pronadju pojedinacne akcije za analizu. Jednom kad se nadju 3,4 industrije,traze se
pojedinacne akcije. Kad se izabere 10-20 akcija iz svake industrije, nadje se 3,4 koje najvise  obecavaju.
Zavisno od striktnosti kriterijuma konacan broj mo?e biti manji ili veci. 
 

Cista kvantitativna analiza proverava brojke i rezultate bez ikakvog pogleda na biznis kao
takav. Iako čak i fundamentalna analiza podrazumeva neke matematicke operacije, njihova
briga je prvenstveno sam biznis, fokusira se na stvari kao ekspertiza menadzmenta,
konkurenciju,mogucnosti razvoja trzista za nove proizvode i slicno. Kvantitativna analiza ove
stvari shvata kao subjektivna gledista i umesto njih, fokusira se na podatke koji nikad nisu
kontraverzni i uvek se mogu analizirati. Menadzment ne govori tacne stvari uvek, ali brojevi
uvek govore istinu.
Poslednjih godina, napredkom kompjutera, mnogi "kvant" investitori kupuju i prodaju čisto na
kvantitativnoj osnovi bez obzira na biznis ili trenutnu procenu - radikalna promena u odnosu
na fundamentalnu analizu. Oni ce cesto
koristiti ideje kao akcijina relativna snaga, sto je mera kako akcija napreduje u odnosu na
celo trziste.Mnogi investitori veruju da ako nadju "prave brojeve" da će uvek moci da nadju
kombinaciju akcija koja dobija.
 
Neki od brojeva koje "kvant" investitori razmatraju:
 
Velicina kompanije: Neki investitori namerno suzavaju polje interesa na kompanije odredjene
velicine, mereno ili vrednosti akcija na trzistu ili prihodima.Ovo se najcesce radi tako ?to se
kompanije podele po kapitalizaciji ( ukupna vrednost akcija kompanije na trzistu) i zovu ih
"micro caps" "small-caps", "mid caps", "large-caps" gde CAP znaci kapitalizacija ukratko.
Kompanije razlicitih velicina su istorijski donosile razlicite procente zarade, i to manje
kompanije veci-procenti. Iako nema pravila, ovako izgleda podela :
 
MICRO - $100 miliona ili manje
SMALL - $100 miliona do $500 miliona
MID - $500 miliona do $5 milijardi
LARGE - $5 milijardi i vise
 
Screen-based ili filterisanje je metoda koji mnogi analiticari koriste da izaberu investicije. Oni
imaju set kriterijuma i istrazuju samo kompanije koje spadaju u tu grupu. Sa obzirom na
kompjutere, ovaj metod je sve popularniji. Filteri mogu da kontrolisu mnoge faktore koji su  pozeljni ili nisu u potencijalnoj investiciji u odredjenom periodu.
 
Dok neki investitori koriste filtere da pronadju kandidate pa onda primene fundamentalnu
analizu na kanditatima, drugi koriste filtere kao presudni faktor i kupuju i prodaju iskljuciv
bazi rezultata filtriranja. Oni tvrde da se na taj nacin eliminisu emocije iz procesa. ( njihov
protivnici tvrde da se tako eliminise i inteligencija iz procesa )
 
Momentum- Investitori koji traze momentum traze kompanije koje ne samo da
"dobro"posluju nego su na glasu.
DOBRO je definisano u odnosu na ocekivanja investitora ili u odnosu na ostale kompanije
berzi.
 
MOMENTUM kompanije cesto rutinski objavljuju rezultate koji su bolji od ocekivanja
analiticara ili imaju bolju zaradu i rezultate od konkurencije.Ovakav rast se tumaci kao zn
da kompanija jako dobro posluje. Ovi investitori cesto zele da kupe akcije firme cije su ak
rasle brze od drugih unazad nekoliko meseci.
 
CANSLIM- metoda koju je prvi lansirao William J. O'Neil koja je hibrid kvantitativne i tehn
analize koju on opisuje detaljno u knjizi "How to Make Money in Stocks"
 
"C" i "A" od CANSLIM formule, znace da se traze kompanije sa zaradama cije se uvecanje
uvecava u SADASNJOSTI ( CURRENT ) i na GODISNJEM ( ANNUAL ) nivou
 
the "C'' and ''A'' of the CANSLIM formula tell investors to look for companies with accelera
Current and Annual earnings.
 
"N" je za "NEW" novi proizvodi, nova trzista, menadzment..
 
"S" je small cap i veliki volumen traznje.
 
"L" je znak za "LEADER" ( vodja ) ili LAGGARD ( pratilac, onaj sto okleva, spor je )
 
"I" Je faktor institucionalne podrske. ( Ako je jedan veliki igrac na berzi iza kompanije je
idealno, ako ih je vise, verovatno je voz prosao )
 
"M" - prati pravac trzista, berze (MARKET)
 
Investor's Business Daily je novina koju je lansirao William J. O'Neil da bi investitori vezba
CANSLIM, ali je postala siroko citana publikacija od svih vrsta biznismena i investitora.
 
CANSLIM takodje podrazumeva komponente TEHNICKE ANALIZE, sto je tema sledeceg ,
sedmog poglavlja. 
 

Investitori generalno procene vrednost akcija kompanije tako sto procene kompanijske finansijske rezultate i primene to na cenu akcija. Ovo im dozvolava da izracunaju kolika je proporcionalna cena akcije te firme. Ova analiza se zove fundamentalna analiza, i mnogi ko je koriste vide to kao jedini racionalan nacin analize berze i akcija.
 
U slucaju fundamentalne analize,postoji 5 glavnih pokazatelja:
 
VREDNOST, RAST, PRIHOD, GARP, KVALITET
 
Ovde cemo dati generalne opise, a posto mnogi investitori koriste modifikovane ili ih definis
drugacije, dobro proverite šta neko stvarno misli ko koristi neki od ovih termina.
 
VREDNOST - Cilj investitora koji je u potrazi za "pravim vrednostima" je da kupi akcije jeftinije
nego sto je u stvari vrednost kompanije kad bi se ona cela prodavala. Ovi investitori se
fokusiraju na "likvidacionu vrednost " sto je u stvari prodajna vrednost svih vrednosti koje
kompanija poseduje. Ovo se tesko može preciznije definisati, zato sto je tesko odrediti likvidacionu vrednost kompanije.
 
primer: lanac frizerskih salona ima 1 000 000 akcija po vrednosti od 10 $ sto ukupnu vredno
akcija cini 10 mil. $
Ako taj lanac ima u vlasnistvu lokale, koji bi na trzistu vredeli 12 mil. $ , onda znači da je
zbog raznih razloga nevezanih za pravu vrednost, cena ove firme i njenih akcija podcenjena
oko 16 %. Onaj ko kupi akcije zna da njegove akcije vrede vise nego sto kostaju.
 
Investitori koji investiraju u VREDNOST uglavnom imaju vrlo striktna pravila kako ce kupiti
akcije firme. Ova pravila se uglavnom baziraju na relaciji izmedju trenutne cene kompanije na trzistu i odredjenih fundamentalnih pokazatelja biznisa:
 
na primer:
 
P/E ( price/earnings ratio ) odnos cene I zarade je ispod odredjenog apsolutnog iznosa.
( manja cena znaci veci procenat zarade u odnosu na ulozeno i P/E pada )
 
Dividende su isplacene preko odredjene vrednosti.
 
Knjizna vrednost akcija u odnosu na pravu cenu trzista
 
Ukupna prodaja u odnosu na ukupnu firminu berzansku vrednost ( market capitalization) 

RAST- Investitori koji veruju u ideju investiranja u rast, veruju da treba kupiti akcije firmi sa
POTENCIJALOM za rast u prodaji i zaradi, pre nego ?to se oni ostvare, dok je cena akcija jos
niska. Ovi investitori se koncentrisu na dinamicku vrednost kompanije, radije nego na
likvidacionu vrednost. Mnogi planiraju da drze ove akcije dugo da ostvare ovu zaradu, mada
naravno to ne mora biti uvek slucaj.
Investitori u RAST , procenjuju vrednost biznisa i procenata rasta u analizi da li da kupe akcije
firme. Prijemcivi za nove kompanije, industrije ili trzista, investitori u RAST obicno kupuju
akcije firmi za koje veruju da će povecati prodaju, zaradu i ostale metricke pokazatelje za neki
minimalni ( predhodno odredjen ) procenat godisnje.
RAST se cesto smatra suprotnim od VREDNOSTI ( investicije u RAST mogu povecati P/E do
neprihvatljivih visina za investitore u VREDNOST ) Ova linija nije uvek jasna, i u praksi se
razgranicenje tesko vidi.
 
PRIHOD- Iako danas akcije uglavnom ljudi kupuju jer ocekuju da im vrednost skoci, ima ljudi
koji akcije kupuju primarno zbog prihoda koji donose dividende. Ovi investitori u PRIHOD
cesto potpuno ignorisu kompanije koje poseduju potencijal rasta nego investiraju u kompanije
u sporo rastucim industrijama koje isplacuju dividende. Ove kompanije se uglavnom bave
nekretninama, ili su veliki snabdevaci osnovnih proizvoda ( struja, voda, itd ) Moze se desiti
da zbog problema u biznisu odnos isplacene dividende i cene akcija ( koja je pala zbog ovih
problema ) bude veoma primamljiv za ovu vrstu investitora iako kupovina ovakvih akcija
mo?e biti vrlo rizicna.
 
GARP ( Growth At a Reasonable Price ) RAST po razumnoj ceni. Ovi investitori kombinuju
VREDNOST i RAST. Oni traze kompanije za znatnim potencijalom za rast i cene akcija koje su
ispod nivoa likvidacione vrednosti, i tako igraju na dve karte za zaradu dok se prihod i P/E po
kojoj se ovi prihodi procenjuju povecavaju.
 
Jedan od najcescih metoda je kupovina akcija kad je odnos P/E manji od brzine po kojoj
mogu rasti prihodi u buducnosti. Kako kompanijski prihod po akciji raste, P/E pada ako cena
akcija ostane konstantna. S'obzirom da kompanije koje brzo rastu, obicno mogu da odrze
visok P/E, GARP investitor kupuje kompaniju kojoj ce sutra danasnja cena izgledati niska, ako
se rast ostvari kao ?to je predvidjeno. Ako rasta nema, onda je akcija kupljena bez zarade, ili
čak i sa gubitkom.
 
KVALITET: Vecina investitora danas koriste hibridne varijante izmedju VREDNOST-i, RAST-a i
GARP pristupa. Ovi investitori traze KVALITETne kompanije po prihvatljivim cenama. Iako
nemaju kratka i jasna pravila i numericke pokazatelje koji bi se morali koristiti izmedju cena
akcija i fundamentalne vrednosti biznisa, njihova filozofija je uglavnom slicna, oni procenjuju
trenutnu vrednost akcije i kvaliteta kompanije merene kvantitativno (npr. koristeci
Return on Equity (ROE) - povrat na ulozenu vrednost u biznis) i kvalitativno , npr procenjuju
kvalitet menadzmenta kompanije Mnogi od ovih investitora sami sebe zovu investitori u
"VREDNOST" iako se oni koncentrisu mnogo vise na dinamicku i numericki neporcenjivu
vrednost kompanije a ne na likvidacionu vrednost.

Oni koji ne veruju u fundamentalnu analizu navode dva glavna argumenta protiv nje:
 
1. ovakav tip investiranje je baziran na informacijama koje svi glavni ucesnici berze već znaju,
pa koriscenje ove analize ne mo?e da donese prednost.AKo već nema prednosti jer svi sve to
već znaju, za?to se uopste i truditi?
 
2. Drugi argument je da je vecina fundamentalnih informacija nejasno i zbrkano, i znacenje
se mo?e interpretirati na vise nacina, i iako talentovani pojedinci imaju uspeha, poklonici ove
teorije misle da prosecan covek ima vece sanse da ignorise potpuno ove vrste informacija.
 

Trgovina na berzi koristeci marginu povecava vam kupovnu snagu. Evo jednostavnog primera:
Imate 2000$ para na berzanskom racunu i trgujete valutama. Ako vas racun dozvoljava trgovinu u odnosu 1: 100 vi mozete da kupite drugu valutu u iznosu 100 puta vecem od vasih para.
U ovom slucaju, mogli bi da kupite neku valutu u vrednosti od 200 000 $.Imate kupovnu moc Od 200 000$.

Zasto bi vam to neko dozvolio?
 
Jednostavno, vi ste ipak kupili vrednost u drugov valuti, pa čak i ako ta valuta pocne da pada,
proci ce izvesno vreme pre nego ona padne 1 % ( 2000$) koliki je vas ulog. Ako ona ipak padne toliko, vas  broker ce lako likvidirati vasu poziciju ( to vam obicno pise u ugovoru ) i on neće izgubiti. Naravno, vasih 2000 $ je nestalo. Brokeri naplacuju kamatu na vrednost margine jer, na kraju krajeva to je kredit koji vi koristite, i kamata od 7-9 posto godisnje se mora imati u vidu kad se racuna profit ili gubitak. Znaci sa vecom kupovnom snagom, povecava se mogucnost profita, i mogucnost gubitka, i u nasem slucaju se uveca 100 puta.
 
Upravljanje marginom:
 
Kad vidimo mogucnost profita ,moramo da razumemo i kolika je opasnost gubitka. Prva stvar
je da se detaljno pročita ugovor izmedju vas i brokera. Pitajte o svemu sto nije jasno. Brokeri obicno zadržavaju pravo da likvidiraju vase pozicije da se ne bi napravio gubitak koji vas racun ne mo?e da pokrije. U slucaju internet trgovine, niko vam nista neće ni javiti, samo cete videti da vam je racun na nuli. Moguce je da ste čak i izabrali pobednicku varijantu, i da znate da će valuta ici gore, ali zbog trenutnog poremecaja na trzistu, prvo krene na dole i probije visinu vase margine. Vas broker vam likvidira poziciju PRE nego sto valuta poraste. Zbog toga se savetuje STOP LOSS na svakoj trgovini, i nikad ne trgovati na celu marginu, nego samo na manji deo. U slucaju valuta, Kod malih investitora ( manje od 10000$), razummo je koristiti marginu do 10 puta. Kad su vece svote u pitanju, mo?da 2 do 5 puta. Kod velikih investitora margina se uglavnom ne koristi.
U SAD Open Market Committee ( komitet za otvoreno trziste ) je ovu marginu kod akcija
ogranicio na 50 %. Ovo znaci da od vasih akcija, tacno pola može biti kupljeno na marginu. 

Da bi trgovali morate biti vrlo precizni kakvu transakciju zelite. U daljem tekstu će bitiopisane najcesce transakcije:

Market order - direktan nalog na berzi

Biće izvršen po trenutnoj ceni. Ove transakcije su najjeftinije, jer broker ne mora ništa da radi osim da kupi/proda.

Limit order - Ograničen nalog
Nalog da se kupi/proda po odredjenoj ceni. Ovo garantuje cenu po kojoj ćete kupiti ili prodati, ali možda se nikad neće ostvariti. Obično nešto skuplji, jer u ovom slučaju broker mora da čeka na vašu cenu.

Stop Order - Stop nalog
Direktan nalog koji se aktivira ako se postigne odredjen nivo cene.Ovo može biti STOP-LOSS ( stop- gubitka) ili (STOP-LIMIT) Cena nije garantovana, ali je dobar način da se ograniče gubici.

All or None (AON): Sve ili nista
Ovaj Ograničen nalog će se izvršiti jedino ako se cela količina može kupiti, a ne deo .

Day Order: Dnevni nalog
Ističe na kraju radnog dana ako nije izvršen do tada.

GTC (Good Till Canceled): Stalni nalog ( dok nije ponisten od nalogodavca)
Nalog da se kupi ili proda, koji je aktivan sve dok se ne izvrši ili musterija otkaze nalog.

Fill-or-Kill: Ispuni ili ponisti
Nalog za trenutno izvršenje. Ako to nije moguce, nalog je automatski ponisten.

Short Sale: "kratka prodaja "
Akcija je prodata unapred, pre kupovine, ( na zajam i poverenje ) u nadi da će moci da se kupi jeftinije pre dospeća isporuke . Koraci "short" prodaje ( kratka) su definisani kao akcije koje prodaš a ne poseduješ u očekivanju da cena padne. Akcije su pozajmljene od brokera da se isporuče kupcu. Kasnije, akcije se kupe na otvorenom tržištu i vrate brokeru da kompletira transakciju. Drugim rečima, Akcije se prvo prodaju pa kupe kasnije, po ocekivanoj ( nadanoj ) nizoj ceni. Ovo je suprotno od normalne kupi - prvo prodaj - kasnije transakcije Buy to Cover _ Kupi da zatvoris krug. Nalog kojim se zatvara Short prodaja