Mala šKola Berze: SadržAj

Mala škola berze Trekbekovi (0) Komentari (4)   
 
MALA ŠKOLA BERZE
-sadržaj-
 
 
  1. (1) NaučImo Osnovne Berzanske Termine

  2. (2) Vrste Investicija I Razlika MeđU Njima

  3. (3) Transakcije Na Berzi

  4. (4) Margina - Trgovina Na Kredit

  5. (5) Fundamentalna Analiza

  6. (6) Kvantitativna Analiza

  7. (7) TehničKa Analiza

  8. (8) Prednosti TehničKe Analize

  9. (9) GrešKe Investitora

  10. (10) Uvod U DOW Teoriju

  11. (11) DOW Teoraija

  12. (12) DOW Teorija - ZaključAk

  13. (13) Uvod U Fundamentalnu Analizu

 

Upustvo Za Korišćenje Ovog Bloga

 

(13) Uvod U Fundamentalnu Analizu

Mala škola berze Trekbekovi (0) Dodaj komentar   

 

Veliki niz brojeva u kompanijskim finansijskim izvestajima mo?e biti zastrasujuci za mnoge
investitore. Sa druge strane ako znate da ih čitate, oni su zlatni rudnik. Analiza finansijskih
izvestaja je najvazniji deo fundamentalne analize. Ljudi koji rade ovakve analize tra?e sve
moguće informacije o kompaniji u koju bi investirali: prihodi, troskovi, nekretnine, dugovi,
prava i sve ostale aspekte. Vrlo je va?no da se razumeju osnove finansijskih izvestaja , kako
kvartalnih, tako i godisnjih:
 
Najviše istorijskih informacija o kompaniji se nalaze u ovim izvestajima. Oni se mogu naći na
internetu, ili u papirnom obliku. Svaka kompanija koja se mo?e smatrati ozbiljnom u danasnje
vreme će imati sve svoje izvestaje jasno objavljene na internet sajtu. evo na primeru diznija:


http://disney.go.com/corporate/investors/index_flash.html
 
Ovi izvestaji osim sto su obavezni imaju i obaveznu formu. Oni moraju sadrzati "balance
sheet" ( bilans stanja) "income statement" (bilans prihoda ) "statement of cash flows" (izjava o prilivu gotovog novca) izvestaj kontrolora ( audit ) i relativno detaljan opis kompanijih
operacija i izgleda za sledeću godinu. Ponekad se godisnji brka sa 10-K ali oni nisu isti, u 10-K
, sve ove informacije su obradjene sa mnogo vise detalja.
Sledeće stvari su ukljucene u vecini finansijskih izvestaja:
 
- kratak pregled predhodne godine.
-Informacije o kompaniji, istorija, proizvodi, vrsta biznisa
-pismo akcionarima od Predsednika ili CEO ( chief executive officer )
- izvestaj nezavisne racunovodstvene kontrole.
-Detaljna analiza finansijskih rezultata i ostalih faktora biznisa.
-Kompletan set finansijskih izvestaja
-komentari na finansijske izvestaje.
-Ostale informacije o menadzmentu, odeljenjima firme, lokacijama itd.
 
Kad bi imali veću svotu novca investiranih u kompaniju, zar ne bi voleli da neko spolja
kontrolise ?ta se radi u kompaniji? Ovo je cela svrha "audit" izvestaja, koji je u stvari izvestaj
"nezavisnih racunovodja". Njihov posao je da prosude da li su finansijki izvestaji logicni i
tačni.
 
Po zakonu ( US ) svaka javna kompanija kojom se trguje na berzi, mora da ima godisnji
izvestaj pregledan o certifikovane javne racunovodstvene firme. Njihov izvestaj treba da se u
detaljima bavi kompanijom i da identifikuje bilo ?ta sto bi bilo nelogicno ili netačno u
finansijskim izvestajima.
Tipicni izvestaj je skoro uvek razbijen u 3 paragrafa i pisan na sledeći način:
 
Paragraf 1:
 
Objasnjava duznosti kontrolora ( auditor ) i navodi spisak finansijskih izvestaja i oblasti koje
su kontrolisane.
 
Paragraf 2: Ovaj paragraf obja?njava kako je GAAP primenjen i koji delovi kompanije su
razmatrani u izvestaju.
 
Paragraf 3: Ovde je mi?ljenje kontrolora o finansijskim izvestajima koji su pregledani. Ovo je
prosto mi?ljenje a ne i garancija tacnosti.
 
Tipicno, ovaj izvestaj neće otkriti nikakve velike informacije o kompaniji. Međutim va?no je da
su bar brojevi koje je menadzment prijavio tačni.Finansijski izvestaji koji nisu kontrolisani
mogu lako biti pogresni i mogu navesti na pogresne zakljucke, i stoga biti potpuno nekorisni
za investitora koji ih razmatra.  

(12) DOW Teorija - ZaključAk

Mala škola berze Trekbekovi (0) Dodaj komentar   

 

Rezultati Dow Teorije:
 
Stephen Brown, sa New York Univerziteta, i William Goetzmann i Alok Kumar sa Yahe su
razvili neuralnu mrezu u koju su ugradjena pravila Dow teorije o prepoznavanju primarnog
trenda. Dow teorija je testirana na istorijskim podacima od 1929 do sep. 1998. Kad bi sistem
identifikovao primarni trend kao Bull, "long " pozicija je inicirana ( kupovina ) u hipoteticki
Index fond. Kad bi sistem identifikovao "bear" primarni trend, akcije bi bile prodate i novac
plasiran u druge investicije fiksnih prihoda.Izvlacenjem novca iz akcija nakon potvrdjivanja
"bear " trenda je značajno smanjivalo rizik investicija.
 
Kroz 70 godina , sistem Dow teorije je pokazao bolje rezultate od "kupi i cuvaj " strategije za
oko 2 % godisnje. Dodatno, ovaj portfolio ima značajno manji rizik . Poslednjih 18 godina (
1970 do 1998 ) Dow sistem je zabelezio 2.6 % slabiji rezultat. Naravno 18 godina nije
dugacko vreme u odnosu na period istrazivanja. Međutim kada se uracuna faktor rizika, onda
bi , s'obzirom na znatno nizi rizik, ipak Dow sistem pokazao bolje rezultate. Konacno, Dow
sistem pokazuje bolje rezultate za vreme BULL nego Bear ciklusa.
 
Kritika Dow teorije:
 
Prva kritika je da ovo i nije prava teorija. Nije napisana na način na koji se akademski pi?u
teorije, gde se opise pretpostavka i dokazuje teorema. Ideje Dow i Hamiltona su u stvari
prezentovane kao clanci u novinama. RObert Rhea je sve ovo sastavio iz novinskih clanaka.
 

Drugo , Dow teorija je kritikovana jer kasni u identifikaciji trenda. S'obzirom da se trend ne
priznaje pre nego se vidi vrh prvog reakcionarnog sekundarnog trenda, Mnogo investitori
veruju da je to jednostavno prekasno i da je dobar deo trenda izgubljen.
 
Treće, o ?to koristi DJIA i DJTA , Dow teorija se smatra starovremenskom, i ne reflektuje
ekonomiju na pravi način. Ovo je
mo?da korektno, ali kao sto je ranije receno , DJTA je jedan od najosetljivijih indeksa.
 
Zakljucak:
 

Cilj Dow i Hamiltona je bio da identifikuje primarni trend i uhvati velika kretanja na berzi. Oni
su razumeli da je trziste podlozno emotivnim reakcijama, i da ljudi reaguju preterano
(optimizmom i pesimizmom ) Ovako,mogli su da se koncentrisu na prepoznavanje trenda i da
ga prate. Trend vazi dok se ne dokaze promena.
 
DOw teorija pomaze investitorima da identifikuju cinjenice, a ne nagadjaju nasumicno.
Naravno nagadjanje je opasna, a možda i ne moguća misija. Hamilton priznaje da Dow teorija
nije bez mana i mada ona može da predstavlja osnovu za analizu, ipak je to samo početna
tacka za investitore odakle mogu da razviju dublju analizu.
 
S obzirom da je ova cela teorija empirijska, uvek će se naći izuzeci. Hamilton i Dow su
verovali da uspeh na berzi podrazumeva ozbiljnu analizu i proucavanje a da će na tom putu
biti i neuspeha . Uspeh je dobar, ali ne i obavezan. Iako bolne, greške treba posmatrati kao
priliku za ucenje. Tehnicka analiza je forma u kojoj se bolje snalazite sto ste vise izlozeni.
 
Proucavajte uspehe i promasaje u cilju boljeg investiranja.  

(11) DOW Teoraija

Mala škola berze Trekbekovi (0) Dodaj komentar   

 

Kretanje trzista
 
Dow i Hamilton su identifikovali 3 tipa kretanje cena za "Dow Jones Industrial" i "Rail
averages" indekse. Primarna kretanja cena, sekundarna kretanja, i dnevne fluktuacije.
Primarna kretanja traju od nekoliko meseci do mnogo godina, i predstavljaju ukupni trend
trzista ( berze ). Sekundarna, ( reakciona ) kretanja traju od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, i krecu se suprotno kretanju primarnog trenda. Dnevne fluktuacije mogu da se krecu
sa ili nasuprot primarnom trendom i mogu trajati od nekoliko sati do nekoliko dana, ali obicno
ne duze od nedelju dana.
 
Primarna kretanja:
 
Primarna kretanja predstavljaju kretanja cena berze ( sektora, ili akcije ) koja mogu trajati
godinama. Ova kretanja se obicno nazivaju ili BULL ( bik ) ili Bear ( medved ) Kada je
primarni trend identifikovan, on mo?e biti promenjen samo identifikovanjem novog primarnog
trenda. ( metodi identifikacije trenda će bitinaknadno obja?njeni ) Hamilton je verovao da
duzina i trajanje trenda ne mogu precizno da se odrede. On je studirao proseke, i dosao je do
nekih
generalnih ideja ali je upozoravao da ovo nisu striktna pravila i da ih ne treba koristiti za
predvidjanje trzista.
 
Mnogi investitori se upetljaju u cenu i svoje ciljeve u nekom vremenskom periodu. Realnost je
takva da niko u stvari ne zna gde i kada će se primarni trend zavrsiti. Cilj Dow teorije je da se
iskoristi znanje koje imamo a ne da nagadja o onome sto ne znamo. Kroz niz putokaza, Dow
teorija omogucava investitorima da identifikuju primarni trend i u skladu sa time investiraju.
Pokusavanje predvidjanja duzine trajanja primarnog trenda je beskorisno. Hamilton i Dow su
se uglavnom interesovali da prepoznaju i "uhvate" velike pokrete primarnog trenda. Uspeh,
po njima se meri sposobnoscu identifikovanja primarnog trenda i pratiti ga(investiciono ).
 
Sekundarna kretanja:
 
Sekundarna kretanja se krecu suprotno primarnim trendovima i ana su reakcijska. u BULL (
rast) berzi, sekundarni trend se zove KOREKCIJA. U Bear ( padanje cena ) se zove reakcioni
rast, reli.
 
Septembra 1996, DJIA ( dow jones industrial average ) je zabelezio rekordno visoku cenu, i
utvrdio postojanje novog BULL ( bulish ) trenda. Od tada to kulminacije primarni trend je
porastao 1988 poena indeksa. Od Sept-96 to Mar-97 DJAI nikad nije opadao vise od 2
uzastopne nedelje. Krajem Marta, posle 3 nedelja pada, postalo je jasno da ovo nije dnevna
fluktuacija, nego se već mo?e nazvati sekundarni pokret ili korekcija. Hamilton je primetion
neke karakteristike koje su zajednicke mnogim sekundarnim kretanjima na bull, kao i na bear
primarnim trendovima. Ove karakteristike ne treba shvatati kao pravilo nego kao putokaz koji
se koristi u saglasnosti sa ostalim tehnikama analize.
 
Proucavajuci cene kroz vreme, hamilton je zakljucio da se sekundarni trend pomera 1/3 do
2/3 od primarnog trenda i da je oko 50% tipicna vrednost.U stvarnosti, sekundarni trend rane
1997 godine je se vratio 42% u odnosu na primarni.
 
Hamilton je takođe primetio da je sekundarni trend brzi i ostriji od primarnog trenda. Čak i
samim gledanjem grafa ovo je lako uocljivo.
 Na kraju sekundarnog trenda, obicno postoji jedan kratak tihi period gde nema puno
pomeranja cene, smanjuje se obim trgovine, ili oba.
 
Onoga trenutka kad dnevni obim poraste, i dnevna "high " poraste u odnosu na predhodne
tihe dane, zavrsava se sekundarni trend i nastavlja primarni.
 
Hamilton je okarakterisao sekundarne trendove kao potreban fenomen koji je reakcija na
spekulacije.Korekcije i naoko haoticna kretanja cena su dodale dobar deo nagadjanja kako će
se kretati cene na berzi. Zbog svoje kompleksnosti, sekundarni trendovi moraju biti pazljivo
studirani i analizirani. Investitori često pobrkaju sekundarni trend sa početkom novog
primarnog trenda. Kasnije cemo diskutovati o signalima na bazi Dow teorije, sto će bitii
odgovor na ovo va?no pitanje.
 
Dnevne fluktuacije:
 
One su va?ne kao deo celine, ipak su nepouzdane i kada se tretiraju individualno.
Predvidjanje dnevnih fluktuacija je vrlo ograniceno. U najgorem slucaju, suvise obracanja
paznje na dnevne fluktuacije mo?e da skrene fokus sa primarnog trenda i da vodi u gubitke.
Onaj ko se uhvati u dnevne fluktuacije i na osnovu trenutnog rasta i pada odlucuje,vrlo često
u stvari emotivno odlucuje sto vodi gubicima.
 
Individualno, nekoliko cena nekoliko akcija su nebitne , međutim one su jako va?ne kao deo
celine koja se analizira, jer bez njih berza ne bi bila ista.
 
Proucavanje dnevnih fluktuacija mo?e da bude jako vredno, ali jedino ako se posmatra u
kontekstu cele slike. nema puno strukture u 2,3 dana kretanja cena akcija. Međutim, niz
kombinovanih dana pocinje da stvara strukturu na kojoj će se analiza zasnivati.
 
Tri faze Primarnog BUll i primarnog Bear ciklusa:
 
Hamilton je identifikovao 3 faze za bull i bear cikluse. ove faze se odnose i na psiholosko i na
cenovno stanje berze.
 
Primarni BULL trend se definise kao dugacki kontinuirani rast cena poboljsanjem uslova
poslovanja koja iniciraju pojacanje spekulacije i traznju za akcijama. Primarni Bear trend se
definise kao dugacki, kontinuirani pad cena na berzi pogorsanjem uslova poslovanja i
opadanju interesovanja za akcije. U oba ova slucaja bice sekundarnih kretanja nasuprot
primarnim koja ce ici u suprotnom pravcu.
 
Primarni BULL - 1. faza - Akumulacija
 
Hamilton je primetio da se prva faza bull ciklusa skoro i ne razlikuje od poslednjeg
sekundarnog trenda Bear ciklusa.
 
Ekstremni pesimizam, koji krasi kraj bear ciklusa, i dalje vlada na početku novog BULL ciklusa.

U ovom periodu, javnost nema akcije, vesti iz biznisa i finansija nisu dobre, i procene su
uglavnom rekordno lose.Međutim u ovom trenutku, pametni investitori pocinju da akumuliraju
akcije. Ovo je faza kada strpljivi vide vrednost akcija na duzi rok. Akcije su jeftine, ali ih niko
na izgled neće. U ovoj fazi je Warren Bufet izjavio, leta 1974. da je sada vreme da se kupe
akcije i postane bogat na brzinu. Svi su mislili da je lud.
 
U prvoj fazi bull ciklusa,cene akcije nalaze dno i polako krecu da rastu. kada cene na berzi
pocnu da rastu, postoji siroko rasprostranjena neverica da je bear ciklus gotov i da pocinje
bull. Posle prvog sekundarnog pada, pesimisti opet proglasavaju da bear ciklus nije nikad ni
zavrsen. U ovoj fazi, pazljiva analiza mo?e da otkrije da li je ovo samo korekcija bull ciklusa.
Ako jeste, onda ce dno sekundarnog trenda biti iznad predhodnog dna, i posle kraceg tihog
perioda, pocece ponovni rast, i bull ciklus će se potvrditi.
 
Primarni BULL - faza 2 - Veliki pokret
 
Druga faza primarnog bull ciklusa je obicno najduza, i cene tada najvi?e i rastu. U ovom
periodu se poboljsavaju uslovi poslovanja, zarade pocinju da rastu, i pouzdanje se nazire.
Ovo je najlaksa faza da se zaradi novac jer ucestvuju i profesionalci i obican svet i oni koji
prate trendove.
 
Primarni BULL - faza 3 - Preterivanje
 
Ova faza se karakterise preteranim spekulisanjem i pojavljuju se znaci inflacije. ( ne
zaboravite da su ove teorije 100 godina stare, a ipak ,ovaj scenario je vrlo poznat i danas ) Za
vreme ove 3. faze, svi trguju akcijama, poverenje u berzu je ogromno i za ovu fazu se veze
saljivi aksiom wall street-a : "Kad čak i taksisti pocnu da ostavljaju napojnicu, vrh berze nije
daleko."
 
Primarni BEAR - faza 1 - Distribucija
 
Kao sto je akumulacija prve faze karakteristika prve faze bull ciklusa, distribucija ( rasprodaja
) oznacava početak BEAR ciklusa. Kako pametni investitori pocinju da shvataju da uslovi
poslovanja nisu vise tako povoljni, oni pocinju da prodaju akcije.Javnost u ovom trenutku i
dalje besomucno kupuje akcije. U novinama ni?ta ne ukazuje na BEAR ciklus i uslovi
poslovanja su i dalje relativno dobri. Međutim , akcije gube polako na vrednosti .
 
Dok berza polako opada, postoji neverica da je to BEAR ciklus poceo, i mnogi analiticari i
dalje predvidjaju nastavak BULL ciklusa posle korekcije. Hamilton je primetio da su reakcioni
rastovi uglavnom vrlo ostri i nagli.Takođe je primetio da se gotovo ceo gubitak predhodnog
pada mo?e nadoknaditi u nekoliko dana, mo?da nedelja.
Ovako brzo i iznenadno oporavljanje ozivljava tvrdnje optimista da je BULL u punom jeku.
Međutim , HIGH se formira na ne?to nizem nivou nego predhodni put. POsle toga, ako se
napravi prodor ispod predhodnog LOW , BEAR ciklus je potvrdjen. i druga faza BEAR ciklusa  pocinje
 
Primarni Bear ciklus - faza 3 - Veliki pokret
 
Kao i sa primarnim BULL ciklusom , faza dva se odlikuje velikom promenom . U ovom
trenutku trend je identifikovan kao silazni, i uslovi poslovanja pocinju naglo da se
pogorsavaju. Smanjuju se procene zarada, profiti se smanjuju, prihodi opadaju. Rasprodaja
akcija se nastavlja.
 
Primarni Bear ciklus - Faza 3 Ocaj
 
Na vrhu primarnog BULL ciklusa, nada i preterani optimizam su u vazduhu. Pred kraj BEAR
ciklusa, nada je izgubljena, akcije niko neće, procene su lose, rasprodaja se nastavlja bez
obzira na drastican pad cena. Poslovne Vesti su lose i nema investitora. Trziste nastavlja da
pada sve dok se sve lose informacije ne ugrade u cenu. Jednom kada cena akcija reflektuje
najgori moguci scenario, ciklus pocinje iznova. 
 

Some rights reserved ®