Na Zlatiborski način

Pronađite dugu

Pozadina

Kompozicija

Iako su duge prelepe - ono što je okružuje u najvećoj meri utiče na to da li će vaša
fotografija duge da se ističe u odnosu na druge. To znači da je veoam važno da pažljivo
osmislite vašu kompoziciju kada fotografišete dugu. Posebno obratite pažnju na sledeće
faktore:

Prednji plan
Nemojte da razmišljate samo o pozadini fotografiej duge - uzmite u obzir i prednji plan.
To može da kreira dodatne tačke interesovanja snimku i može da vodi oko prema tački
fokusiranja. Takođe pazite da se u prednjem planu ne nađu neki objekti koji će
nepotrebno da odvlače pažnju.

Višestruke duge
Imajte na umu da tamo gde ima jedna duge često se naalzi i druga - ili barem još jedan
sloj preko prvog. Uključivanje obe duge u snimak može da da još interesantniji rezultat.

Polarizacioni filter
Ako imate polarizacioni filter eksperimentišite sa njim tako što ćete ga rotirati kako biste
videli kakve efekte će imati na snimak. Ustanovićete da tako možete da dobijete različite
zasićenosti boja, refleksija i nivoa kontrasta u snimku što može drastično da utiče na
kvalitet fotografije i pomogne vam da se duga još više istakne.

Blenda
Biranje različitih blendi će imati manje uticaja na samu dugu a više uticaja na ukupni
snimak. Birajte mali otvor blende i dobićete fotografiju u kojoj je veći deo scene u fokusu
(veća će biti dubina polja).

Stativ

Zima je već nastupila i sve je manje sunčanih dana. Ali to nas ne sprečava da se polako
pripremamo za proleće obliveno sunčanim zracima i fotografisanje ljudi, dece i prirode.
Međutim, lepota sunčanih dana donosi jedan problem za svakog fotografa koji stremi
kvalitetnim snimcima - a to je fotografisanje na otvorenom pod direktnim suncem.
Snimanje na direktnom suncu može da proizvede fotografije koje imaju preveliki
kontrast, oduvane svetle tonove, refleksiju svetla u objektivu i boje koje su previše jake.
Takođe ako fotografišete portrete treba da se izborite sa subjektima koji žmirkaju na
jakom suncu.
Dakle, šta fotograf može da uradi povodom toga?
Evo nekoliko brzih i jednostavnih saveta za borbu sa problemima vezanim za
fotografisanje na otvorenom:

1. Pomerite se u senku
Neke subjekte (ili sebe) ćete moći da pomerite u senku. Ovo je posebno važno kada
fotografišete portrete, jer ljude uvek možete da pomerite na drugu lokaciju. Ponekad su
najbolja najjednostavnija rešenja.

2. Napravite sopstvenu senku
Ako vaš subjekt ne može da se pomeri (na primer, pravite makro fotografiju cveta)
napravite sopstvenu senku. Ili upotrebite senku nekod drugog objekta (na primer možete
da upotrebite kišobran, ili veliko parče kartona da biste blokirali sunce).

3. Upotrebite blic
Većina od nas je učila da sunce treba da bude iza nas kada fotografišemo kako bi subjekat
bio dobro osvetljen. Fotografisanje sa suncem koje vam bije u oči može da dovede do
refleksije svetla u objektivu ili da dovede do toga da je subjekt suviše taman. Ali i ovde
postoji spas u obliku upotrebe blica koji vam omogućuje da uklonite senke koje se
skupljaju usled jakog kontrasta.

4. Upotrebite reflektor
Drugi način da se eliminišu senke nastale od jakog sunca je pomoću reflektora. Reflektori
odbijaju svetlo od lica subjekta i omogućuju vam da snimate sa suncem koje vam bije u
oči - isto kao kada koristite blic.

5. Promenite perspektivu
Ponekad pomeranje subjekta nije moguće - ali pomeranje oko njega može da vam da
sasvim drugačiju sliku subjekta. Vi možete da se pomerite na drugu stranu subjekta,
možete da ga fotografišete od gore, ili možete da se spustite skroz na zemlju i
fotografišete ga od dole. Na taj način promenićete ugao pod kojim padaju sunčevi zraci
na subjekat i dobićete njegovu sasvim drugačiju predstavu.

6. Upotrebite zaštitnu kapicu za objektiv
Smeta vam refleksija svetla u objektivu? Ako je vaš fotoaparat kupljen zajedno sa
zaštitnom kapicom - izvadite je i upotrebite je. Ako je nemate - stvarno nije teško
napraviti je od kartonske kutije - ili upotrebite sopstvenu šaku kao zaštitu od sunca. Samo
se postarajte da vaša šaka i kapica ne upadaju u vidno polje objektiva fotoaparata.

7. Upotrebite filtere
Ponekad filteri mogu da budu od izuzetne koristi kada fotografišete na jakom suncu. Ja
stalno nosim sa sobom polarizacioni ili (ND) filter. Polarizacioni filter će vam omogućiti
da smanjite količinu svetla koje upada u objektiv, tako da ćete moći da koristite sporije
brzine zatvarača i manju blendu, ako vam je bitno da imate veću kontrolu nad
parametrima snimanja. Polarizacioni filter ima dodatni bonus u tome što vam omogućuje
da imate određenu kotnrolu nad bojama - pogotovo ako imate plavo nebo u
fotografijama.

8. Igrajte se sa podešavanjem ravnoteže beline
Mnogi digitalni fotoaparati imaju mogućnost da biraju različita podešavanja ravnoteže
beline. Iako vi možete da podesite ravnotežu beline tokom obrade (pogotovo ako snimate
u RAW formatu) eksperimentisanje sa ravnotežom beline može da se isplati. Ja uvek
fotografišem u RAW formatu a ravnotežu beline podešavam naknadno na računaru - ali
neki moji prijatelji to rešavaju na licu mesta.

9. Merenje svetla
Direktno sunce otežava precizno merenje količine svetla u sceni. Ja u ovakvoj situaciji
obično biram spot merenje svetlosti na mom DSLR fotoaparatu i merim svetlo na
glavnom subjektu scene koju fotografišem (tačka fokusiranja). Alternativno možete da
izaberete područje srednjih tonova za merenje ako želite da skoro sve bude dobro
eksponirano. Proverite vaše snimke odmah nakon snimanja da biste utvrdili da li treba da
promenite podešavanja (ako imate histogram na fotoaparatu upotrebite ga) a ako imate
vremena napravite nekoliko snimaka sa merenjem svetlosti u različitim delovima scene
kako biste kasnije mogli da izaberete najbolji snimak.

10. Birajte doba dana za fotografisanje
Većina nas nema vremena da sedi ceo dan i čeka savršeno svetlo - ali ako vi imate
vremena, imajte na umu da doba dana može da ima presudan uticaj na kvalitet
fotografije. Zora i sumrak su posebno dobra doba dana za snimanje pošto je direkcija i
boja svetla upotrebljivija od svetla koje imate u podne.

11. Fotografišite siluete
Izreka "Ako ne možete da ih pobedite vi im se pridružite" može ovde sasvim dobro da se
primeni. Ako vam jako sunce izaziva glavobolju - zašto ga ne biste iskoristili i pretvorili
vaše subjekte u siluete na svetloj pozadini? Da biste dobili ovakve snimke merite svetlo
na svetloj pozadini a ne na subjektu. Tako ćete dobiti fotografije u kojima je pozadina
dobeo eksponirana a subjekti su skroz tamni.

U čemu je tajna fotografisanja prelepih fotografija prirode? U ovom članku daćemo vam
nekoliko saveta koji će vam pomoći da počnete da se razvijate kao fotograf i vremenom
postanete majstor za fotografisanje prirode.

Naučite da vidite svetlo
Tražite interesantne kombinacije boja, svetla, senki i tekstura. Najbolje svetlo je obično
jutarnje svetlo (toplije, žuto), zatim svetlo u kasno popodne, ili u sumrak (toplije sa
crvenim nijansama). Sredinu dana karakterišu guste senke i jak kontrast sa kojima senzori
fotoaparata teško izlaze na kraj. Ako je pejzažna fotografija vaša velika strast, naučiti
videti svetlo je najvažniji talenat, tojest veština koju treba da razvijete.

Probajte nove perspektive
Približite se cvetu ili kori drveta, možda samo na nekoliko inča. Pogledajte gore,
pogledajte dole. Jedno važno pravilo je da uvek pogledate iza sebe, jer ponekad je
najbolja fotografija ona pored koje ste prošli, ali ste je videli sa pogrešne strane.
Zamrznite kretanje vodopada sa velikim brzinama zatvarača, ili ga zamutite sa sporim.
Neka glavni subjekat ne bude uvek u centru fotografije. Primenjujte pravilo trećina,
postavljajući subjekat fotografije u levu ili desnu trećinu kadra.
Kada fotografišete pejzaže, dajte fotografiji dubinu tako što ćete uključiti u sliku kako
bliske tako i udaljene objekte. Time ćete dobiti bolji osećaj veličine. Pronađite situacije u
kojima bliski objekti obuhvataju udaljene objekte. Ne zaboravite da koristite stativ u
ovim situacijama. To će vam omogućiti da koristite najmanju moguću blendu, kako biste
dobili najveću dubinu polja.

Približite se subjektu koliko je to moguće
Kada kažem da se približite mislim na to da se približite sasvim blizu. Još bliže. Ispunite
scenu sa subjektom. Lako je biti daleko od subjekta, ali je teško prići veoma blizu. Kada
ste u dilemi, priđite bliže. Mnogi početnici su šokirani kada vide svoje prve fotografije
divljih životinja. Životinje koje su oni snimili nakon dugog i bolnog praćenja su male
tačke koje se jedva prepoznaju.
Međutim, često ne postoji nikakva šansa da se ispuni scena sa subjektom bez dobrog
telefoto objektiva. Takođe može da se desi da ste mogli da priđete bliže ali niste. Zašto?
Prvo, niste uspeli da identifikujete životinju. Malo sivog u moru zelenog... o pa to je
nosorog u travi! A kada ste napokon videli životinju ona vam je skroz zaokupila pažnju.
Blokirali ste sve opažaje oko nje i videli ste samo nju.
Ali fotoaparat ne može to da uradi. On pokazuje stvari onakvima kakve su, bez ikakvih
ulepšavanja. Takođe treba da imate u vidu da kada fotografišete određenu scenu, vi je u
stvari smanjujete. Na primer, kada vidite pticu veličine 4 inča, ona će biti velika samo 1/4
inča u standardnoj štampi. To svakako neće ostaviti isti utisak kao fotografije koje ste
videli u časopisima. Zašto? Zato što profesionalni fotografi toliko priđu životinjama da
mogu da naprave štampu koja je veća od samog života. Blizina je ono što impresionira
posmatrača.
Kako da priđete tako blizu? Tajna je delom u strpljenju a delom u tehnici. Telefoto
objektiv je obavezan deo opreme. Za profesionalne fotografije divljih životinja, trebaće
vam najmanje 400 mm., 500 mm. ili 600 mm. telefoto objektiv. Ovi objektivi su
nedostižni za većinu, jer su ekstremno skupi.
Ali telefoto objektiv od 200 mm. može da da dobre rezultate kod fotografisanja jelena i
drugih većih životinja. Ali za manje životinje, 200 mm. nije dovoljno. Trebaćete da
stegnete kaiš jedno vreme ako želite da kupite telefoto objektiv od 300 mm. ili još veće
žižne daljine.
Pored svega navedenog, mnogi fotografi koriste kamuflirana skloništa. To može da bude
šator, zid od kamuflažnog materijala, kola, pa čak i prozor. Cilj je da divlje životinje
same dođu do fotografa..
Jedan izuzetak od pravila blizine je fotografisanje pejzaža. Dok telefoto objektiv može da
vam da interesantnu fotografiju planine ili potoka iz blizine, širokougaoni objektiv će
najvernije odslikati ono što vidite. Vi ste sposobni da jednim pogledom obuhvatite ceo
pejzaž, ali vaš fotoaparat može da obuhvati samo jedan njegov deo.

Koristite stativ gde god možete
Ovo je savet koji većina početnika ignoriše, ali vi nemojte. Kada se početnici u fotografiji
sretnu, glavne prepirke se vode oko toga koja tela fotoaparata su najbolja. Profesionalci
se prepiru oko toga koji stativi i glave su najbolji.
Nosite stativ sa sobom svaki put kada fotografišete. Mnogi telefoto objektivi ne mogu da
se drže mirno bez stativa. Telefoto objektivi takođe dovode do gubitka dela svetlosnih
mogućnosti, tako da ćete često trebati da koristite manje brzine zatvarača. Na brzinama
zatvarača čije su vrednosti manje od fokalne dužine vašeg objektiva (na primer, 1/50
sekundi sa objektivom od 50 mm. ili 1/200 sekundi sa objektivom od 200 mm.), vi
rizikujete da dobijete mutne fotografije. Takve greške možete da minimizirate tako što
ćete prisloniti fotoaparat na nepokretne objekte kao što je stena ili drvo, ali to će vam dati
samo jedan stop sporiju brzinu zatvarača nego u standardnoj situaciji.
Za početnike, bilo koji stativ će biti dobar. Ali što je stativ lakši, tim su veće šanse da ćete
ga poneti sa sobom. Američki fotografi prirode često nose teške stative, ali to rade samo
zato što su kola za njih produžeci njihovog tela. Na mestima gde morate da idete peške,
trebaće vam lagani tripod..

Putujte koliko god možete
Najbolje prilike za fotografisanje se pojavljuju samo u određeno doba godine. Zato budite
spremni da putujete, da fotografišete svako mesto u vreme kada su prilike najbolje. Iako
ćete možda želeti ponovo da odete u određeno mesto ali u drugo doba godine, kako biste
kreirali reprezentativniji portfolio, postarajte se da prva poseta bude u najbolje vreme za
fotografisanje.

Snimajte puno fotografija
Većina ozbiljnih fotografa prave veći broj fotografija istog subjekta, probajući trazličite
uglove i ekspozicije. Sa današnjim digitalnim fotoaparatima, snimanje vas ne košta ništa.
Kada prebacite slike na računar, izdvojte nekoliko najboljih, a ostale možete da poklonite
lokalnom klubu ljubitelja prirode, ili nešto slično. Da biste mogli puno da fotografišete
uvek nosite i dopunske memorisjke kartice sa sobom.

Vodite beleške
Kao i kuvanje, ako ne možete da zapamtite recept koji ste koristili kada vam je uspeo
specijalitet, onda nikada nećete naučiti dovoljno da ga ponovo napravite. Srećom,
digitalni fotoaparati beleže sve bitne podatke, kao što je ekspozicija, ravnoteža beline,
blenda i slično, tako da možete kasnije da ih proučite.

Vežbajte rad sa fotoaparatom
Vežbajte rad sa fototaparatom sve dok on ne postane produžetak vašeg tela, tojest vaša
druga priroda. Mnoge prilike u fotografiji prirode, i uopšte u fotografijia, kratko traju.
Nećete biti sretni ako propustite odličan snimak samo zato što niste mogli da se setite gde
se isključuje automatsko podešavanje ekspozicije. Zato nemojte da ograničite vašu
fotografiju samo na prirodu; koristite vaš fotoaparat gde god i kad god vam se pruži
prilika. Venčanja (ne vaše) su dobro vreme za vežbanje vaših instikata i refleksa.

Uživajte u vašoj fotografiji
Nemoje da se toliko zanesete fotografijom da zaboravite da uživate u onom što vidite.
Fotografija je slaba zamena za to što ste tamo, zato uživajte u lepotama oko sebe. Neka
fotografija bude deo zabave i uživanja, a ne krajnji cilj (osim ako ste profesionalni
fotograf). Kako budete napredovali u radu, tako ćete sve više da delite vaša iskustva i
zapažanja sa drugima photo.net-ove Nature Photography stranice nude najbolje resurse
na Internetu.

Čitajte knjige
Postoji mnogo dobrih knjiga o fotografisanju prirode. Nemojte da se libite da ih kupite,
pošto će vam pružiti mogućnost da sagledate fotorafisnaje pejzaža iz perpektive drugih
fotografa i saznate nove "cake".

Kupili ste digitalni SLR fotoaparat zato što ste mrzeli sporoću vašeg point-and-shoot
fotoaparata. Dobra vest: Vaše fotografije su sada bolje! Loša vest? Vi znate da one mogu
da budu još bolje - samo kada biste se usudili da napustite "auto" režim rada fotoaparata.
To je kao da se šunjate po susedstvu u novom Mustangu koristeći samo prvu brzinu. E pa
više nećete! Vreme je da preuzmete kontrolu, izađete na crtu i naučite šta sve možete da
uradite pomoću programskog režima rada.
U auto (automatskom) režimu rada fotoaparat donosi sve odluke umesto vas. Naravno, vi
kadrirate fotografiju i pritiskate okidač, ali ne morate da razmišljate o podešavanju
ekspozicije, i da li da upotrebite blic ili ne; fotoaparat razmišlja o tim stvarima umesto
vas. U većini slučajeva ovaj režim snimanja daje solidne rezultate, čak i ako fotografije
nisu na zavidnom umetničkom nivou. Međutim, prebacivanje u programski režim rada,
omogućava fotoaparatu da donosi neke odluke umesto vas, ali vama daje kontrolu nad tri
bitna podešavanja: blicom, ISO osetljivošću i ravnotežom beline.
Hajde da počnemo! Prebacite fotoaparat u programski režim rada tako što ćete okrenuti
dugme za biranje režima rada na "P", kao što je prikazano na slici gore.

Blic
Vaše opcije za blic su lako razumljive. Blic nikada neće automatski iskočiti i okinuti, bez
obzira na to koliko je mračna scena. Umesto toga, vi ćete morati sami da ga aktivirate ako
želite da ga upotrebite. Pa kada biste trebali da ga koristite? Tomovi knjiga bi mogli da se
napišu kao odgovor na ovo pitanje, ali glavna stvar koju treba da razumete je sledeće:
Naučite kako vaš fotoaparat radi i neće morati da koristite blic u problematičnim
situacijama fotografisanja, a znaćete kada da ga upotrebite kako biste poboljšali scenu
koristeći dodatno osvetljenje koje on nudi.
Evo na šta sam mislio. Ponekad je najbolje da upotrebie blic u situaciji u kojoj on nikada
ne bi automatski opalio, kao što je fotografisanje portreta na otvorenom. U toj situaciji,
svetlo blica eliminiše senke iz lica i dodaje atraktivan sjaj očima. Da biste sami isprobali
ovu tehniku, ručno izbacite blic tako što ćete pritisnuti dugme za blic koje se obično
nalazi sa leve prednje strane fotoaparata. Konsultujte uputsvo koje ste dobili sa
fotoaparatom ako ne možete da ga nađete.
Suprotno od ovoga, jedna od najgorih situacija u kojoj možete da upotrebite blic, sa
estetske tačke gledišta je situacija u kojoj je garantovano da će blic autoamtski okinuti:
fotografisanje ljudi pod sobnim svetlom. Grubo i tvrdo svetlo blica može da dovede do
toga da vaši subjekti izgledaju kao da su izašli iz groba, dok će njihovo okruženje biti
suviše mračno.
Da biste izbegli blic u programskom režimu rada, nemojte ništa da radite. On će se
aktivirati samo ako ga vi ručno aktivirate, zato jednostavno nemojte da pritisnete njegovo
dugme. Ali kako da fotografišete u lošim svetlosnim uslovima ako ne koristite blic? Ako
ne uradite ništa kako biste kompenzovali nedostatak blica, vaše slike će biti tamne i/ili
mutne. Šta možete da uradite da biste to izbegli? Mnogo toga.

ISO osetljivost
Brzina zatvarača i veličina blende su dva ključna faktora koji određuju koliko će svetla
ući u fotoaparat, ali danas nećemo govoriti o ovim podešavanjima. U programskom
režimu rada fotoaparat sam bira ova podešavanja. Ali bez obzira na to ko bira
podešavanja, ponekad brzina zatvarača i veličina blende nisu dovoljni da bi
kompenzovali nedostatak blica u zatvorenim prostorijama. Međutim, ako povećate ISO
osetljivost vašeg fotoaparata, vaš fotoaparat će biti osetljiviji na svetlo, što znači da će
biti potrebno manje svetla da se dobije ispravna ekspozicija. Evo kako se to radi
Pritisnite i držite ISO dugme dok istovremeno rotirate komandno dugme. Videćete na
LCD statusnom ekranu kako se menja ISO vrednost. Ako na vašem digitalnom SLR-u ne
možete da nađete kako se podešava ISO osetljivost pročitajte uputstvo koje ste dobili
zajedno sa fotoaparatom.
Za fotografisanje u zatvorenim prostorijama, probajte da povećate ISO na 800. Vi možete
da odete (najverovatnije) do 1600 ili čak još više na nekim fotoaparatima, ali postoji
jedan problem: Što je veća osetljivost tim je veća i količina šuma koji može da uništi
kvalitet slike.
Da li vredi povećati ISO osetljivost? Zavisi. Ponekad nećete želeti da dobijete izgled
karakterističan za upotrebu blica, ili nećete želeti da privučete pažnju na sebe sa blicem, a
u nekim situacijama ne bi vam ni vredelo da ga upotrebite - kao u situacijama kada je
subjekat suviše daleko da bi blic bio od koristi. U ovakvim situacijama treba da se
zapitate: Da li je malo šuma bolje nego da uopšte nemamo fotografiju? Na primer
upotreba blica na rođendanskom slavlju sigurno neće dočarati atmosferu. Ali ako
upotrebite ISO 800 sigurno ćete u tome uspeti.

Ravnoteža beline
Dakle rešili ste pitanje blica kao i slabih svetlosnih uslova tako što ste povećali ISO
osetljivost fotoaparata. Šta sada? Postoji još jedna opcija koju vam programski režim rada
prepušta da se zezate sa njim.
Možda o tome nikada niste razmišljali, ali pored činjenice da napolju skoro uvek ima više
svetla nego unutra, boje svetla se takođe razlikuju. Dnevno svetlo teži da bude plavksto,
dok sobne svetiljke naginju ka žutoj boji. To obično nije problem pošto je vaš fotoaparat
sposoban da kompenzuje ove razlike. Međutim, ako primetite da vaše slike imaju čudne
boje, znaćete da vaš fotoaparat ne odrađuje dobro posao i da je vreme da uzmete stvar u
svoje ruke.
Pritisnite i držite dugme za ravnotežu beline i vrtite komandno dugme. Videćete kako se
menjaju ikone na LCD statusnom ekranu, kao što je svetiljka, sunce, oblak i
fluorescentna svetiljka. Siguran sam da znate kakve vrste svetlosnih izvora označavaju
ove ikone. Probajte onu ikonu koja najbolje opisuje vaše svetlosne uslove.
Eksperimentišite! Mnogi ljudi vole da koriste podešavanje za oblačno nebo čak i kad
napolju nije oblačno.
Pored automatskog podešavanje ravnoteže beline, postoji još jedno podešavanje koje
treba da poznajete: ručno podešavanje reavnoteže beline. Ručno podešavanje ravnoteže
beline nije jednostavno, ali može jako da se isplati. Možda ćete trebati da konsultujete
uputstvo fototaparata za tačnu proceduru, ali ukratko radi se o sledećem: izaberite jedno
od podešavanja ravnoteže beline koje smo gore opisali, zatim fotografišete nešto što je
potpuno belo. Mnogi profesionalci nose sa sobom belo parče kartona baš za ovu namenu,
ali bilo šta što je belo može da posluži. Ispunite ceo kadar sa belom površinom, tako da
nikakava druga boja ne upada u scenu. Nakon što ste podesili ravnotežu beline pomoću
ovog snimka, možete da napravite koliko god hoćete snimaka u datom okruženju i bićete
sigurni da će boje biti verodostojne.

Zaključak
Čestitam! Upravo ste značajno proširili vaše horizonte u svetu digitalna fotografije i ušli
u jedan novi svet. Ako vam je ovo previše informacija za prvi put, zapamtite sledeće:
Uvek možete da se vratite na Auto režim fotografisanja. Pored toga, prebacivanje na
programski režim snimanja ne znači da treba da uradite sve što smo ovde naveli. Ako
želite samo da promenite ISO osetljivost, to je u redu. U tom slučaju nema potrebe da
dirate blic ili ravnotežu beline.
Nemojte da zaboravite da vratite podešavanje ravoteže beline na automatsko određivanje
kada ste završili fotografisanje. Nema ničeg goreg od toga da naletite na potencijalno
odličan snimak, snimite nekoliko fotografija samo da biste otkrili da sve fotografije imaju
predivnu nijansu plave boje zato što je vaše podešavanje ravnoteže beline ostalo na
parametrima koji su prilagođeni sasvim drugim svetlosnim uslovima.
Takođe nemojte da zaboravite da smanjite ISO osetljivost kada napustite situaciju sa
lošim svetlosnim uslovima. Automatsko podešavanje ravnoteže i nisko ISO podešavanje
su obično dobri za dnevne šetnju u potrazi za dobrim snimkom. Nakon izvesnog vremena
ovo prebacivanje vrednosti će postati deo vas i bez razmišljanja ćete ga izvoditi.

U ovom članku naučićete kako se koristi ručni režim rada sa digitalnim SLR
fotoaparatima. Do sada ste već naučili da koristite blic, ISO osetljivost i ravnotežu beline.
Ako niste, onda pročitajte prvo naše prethodne članke koji se bave ovim temama. Nakon
što ste savladali navedene elemente i opcije rada sa digitalnim SLR fotoaparatima vratite
se na ovaj članak da biste se upoznali sa detaljima vezanim za ovaj napredni režim
fotografisanja. U ovom režimu rada naučićete kako se koristi veličina blende i brzina
zatvarača. Pa hajde da krenemo. Prebacite vaš fotoaparat u manuelni (ručni) režim rada
tako što ćete okrenuti dugme na gornjem delu fotoaparata na "M" podešavanje , kao što
možete da vidite na slici gore.
U suštini, vaš fotoaparat je samo kutija sa rupom i senzorom za svetlo. Ako odgovarajuća
količina svetla uđe kroz rupu i padne na senzor, vi ćete dobiti dobro eksponiranu
fotografiju. Ako na senzor padne previše svetla, dobićete smeće. Vi već znate da u
programskom režimu rada možete da kontrolišete osetljivost senzora tako što ćete
promeniti ISO vrednost, ali u ručnom režimu rada vi takođe možete da kontrolišete i
količinu svetla koja će doći do senzora. To radite pomoću zatvarača i blende.

Zatvarač
Zatvarač kontroliše koliko dugo će rupa na fotoaparatu biti otvorena. Ostavite je
otvorenom duže vreme i puno svetla će ući unutra. Otvorite je za kratko vreme i manje
svetla će doći do senzora. Toliko je to jednostavno!
Pa, ne baš. Ako imate veliku brzinu zatvarača vi možete da zamrznete brzi pokret, kao što
je neki momentat u sportskom takmičenju, prštanje vode i slično. Loša strana? Mnogo
manje svetla će ući u fotoaparat i vaša fotografija može zbog toga da ispadne tamna.
Suprotno od toga, vi možete da upotrebite sporije brzine zatvarača kako biste
kompenzovali loše svetlosne uslove - što je otvor duže otvoren, tim će više svetla ući, jel
tako? Ali i ovo ima svoju manu. Sa manjim brzinama zatvarača veće su šanse da će se
subjekat pomeriti dok je zatvarač otvoren, što može da dovede do zamućenja fotografije.
U automatskom i programskom režimu rada, fotoaparat sam odlučuje koju brzinu
zatvarača će da upotrebi. Ponekad ćete dobiti rezultat koji ste želeli a ponekad nećete. Na
primer, fotoaparat ne zna da vi želite da zamrznete pokret. Sve što on zna je da li
dovoljna količina svetla ulazi u fotoaparat da bi se dobila optimalna ekspozicija.
Međutim, kada se fotoaparat nalazi u ručnom režimu rada, vi kontrolišete brzinu
zatvarača kako biste dobili onakvu fotografiju kakvu želite.
Da biste promenili brzinu zatvarača u ručnom režimu rada, samo okrenite komandni
točkić (1) i pratite kako se brojevi menjaju na LCD statusnom ekranu (2).

Blenda
Dok brzina zatvarača određuje koliko dugo će rupa u fotoaparatu biti otvorena, blenda
određuje koliko će veliki biti otvor. Što je otvor veći, tim će više svetla ući u fotoaparat i
pasti na senzor. Što je manja rupa, tim će manje svetla ući. Veličine blende se izražavaju
u "f-stopovima." Da sve ovo bude još više zbunjujuće, veći broj f-stopa označava manji
otvor, dok manji broj f-stopa označava veći otvor. To znači da f/4 označava veću blendu
dok f/11 označava manju blendu.
Možda ćete u određenim situacijama želeti da upotrebite veću blendu, recimo f/3.5, da
biste kompenzovali slabe svetlosne uslove, ali postoje određeni sporedni efekti o kojima
morate da vodite računa: dubina polja, iliti DOF. Veći otvor objektiva (mali f-stop broj)
daje veoma malu dubinu polja (DOF), dok manji otvor objektiva (veliki f-stop broj) vam
daje mnogo veću dubinu polja (DOF).
Ali šta dubina polja, tojest DOF, označava? Dubina polja određuje koliko detalja u
fotografiji će biti u fokusu. Ako imate veliku dubinu polja, onda će pored glavnog
subjekta i drugi objekti na različitim udaljenostima od vas biti u fokusu. Ako imate malu
dubinu polja, onda će u fokusu biti samo glavni subjekat, dok će pozadina i drugi objekti
na različitim udaljenostima od subjekta biti van fokusa, tojest biće mutni. Na primer, ako
fotografišete portrete želećete da samo subjekat bude u fokusu a da sve ostalo bude
mutno. U tom slučaju koristićete malu dubinu polja, tojest manju f-stop vrednost. Sa
druge strane, ako fotografišete pejzaže, u većini slučajeva želećete da sve bude u fokusu.
U toj situaciji koristićete veliku dubinu polja, tojest veću f-stop vrednost.
Kada radite u ručnom režimu rada, promenite veličinu blende tako što ćete pritisnuti
dugme za blendu, rotirajte komandni točkić i pratite kako se vrednost menja na LCD
ekranu.

Spajanje u jednu celinu
Dakle sada imate dva glavna parametra za upotrebu ručnog režima rada, brzinu zatvarača
i veličinu blende, od kojih oba imaju istu svrhu: kontrolisanje količine svetla koja će pasti
na senzor fotoaparata. Vi dobijate istu količinu svetla kada koristite veliku blendu i veliku
brzinu zatvarača kao kada koristite malu blendu i malu brzinu zatvarača. Da li vam je to
razumljivo? Ako imate veliku rupu koja je otvorena kratak vremenski period, to je isto
kao kada imate mali otvor koji je otvoren duže vreme. U oba slučaja za rezultat ćete
dobiti istu količinu svetla, tojest istu ekspoziciju.
Pa u čemu je onda razlika? Razlika je u sporednim efektima koje smo gore opisali.
Ponekad ćete želeti veliku brzinu zatvarača kako biste zamrzli neku brzu akciju, a u nekoj
drugoj situaciji ćete želeti veliku blendu kako biste dobili malu dubinu polja, i tako dalje.
Ono što je vama bitno je da određena količina svetla uđe u fotoaparat, ali u ručnom
režimu rada vi birate kako će potrebna količina svetla da dođe do senzora, na osnovu
onoga što želite da dobijete na fotografiji.
U automatskom i programskom režimu rada fotoaparat obično bira neko srednje
podešavanje veličine blende i brzine zatvarača, koje obezbeđuje dobru ekspoziciju i
istovremeno izbegava ekstreme - kao i bilo kakav oblik kreativnosti.
Zapamtite da je i ISO osetljivost bitan faktor. Na primer, ako želite da fotografišete u
zatvorenom prostoru neki sportski događaj, kao što je takmičenje u borilačkim veštinama,
znate da vam treba velika brzina zatvarača. Ali takođe znate da pri takvoj brzini rizikujete
da ne dobijete dovoljnu količinu svetla za dobru ekspoziciju. Šta da radite u takvoj
situaciji? Povećajte ISO vrednost! U zatvorenom prostoru ima malo svetla, a veća ISO
vrednost, kao što je 800, omogućuje da i manje svetla dube dovoljno za dobru
ekspoziciju. Takođe treba da izaberete najveći otvor blende koji imate: f/3.5 uli čak f/2.8
ako imate. Ako uradite navedene stvari, moći ćete da dobijete dobru ekspoziciju čak i sa
velikom brzinom zatvarača koja vam je neophodna da biste zamrznuli akciju. Vaša
fotografija će možda da pati od malo više šuma, i male dubine polja koje će dovesti do
toga da će sve iza subjekta biti mutno, ali šta ima veze? Bolje to nego da uopšte ne
snimite fotografiju. Sve u fotografiji je vezano za pravljenje kompromisa.
Uzmimo drugi primer. Pretpostavimo da napolju snimate portret i to po svetlom
sunčanom danu. Mala dubina polja je u ovom slučaju dobra. To što će sve sem vašeg
subjekta biti zamućeno je dobro jer će tako pažnja u potpunosti biti usmerena na njega,
zato podesite veliku blendu, najmanje f/4. Međutim, sa tako velikim otvorom, možda će
previše svetla padati na senzor tako da će slika biti preeksponiorana. Šta možete da
uradite da biste rešili ovaj problem? Prvo, podesite fotoaparat na najmanju ISO vrednost.
Drugo, postarajte se da brzina zatvarača bude veoma velika - probajte 1/1000 sekunde.
Na ovaj način dobićete dobru ekspoziciju, čak i ako imate veliku blendu po svetlom
sunčanom danu.
Ako vam ne uspe iz prvog pokušaja nemojte da se nervirate! Snimite sliku, pogledajte
kako izgleda na LCD ekranu na zadnjem delu fotoaparata i promenite podešavanja u
skladu sa rezultatima. Iskusni fotografi dobro procenjuju potrebna podešavanja za
različite uslove, ali čak i oni proveravaju rezultat kako bi bili sigurni.

Prioritetni režimi rada
Sve ovo što smo rekli do sada je puno novih informacija koje treba zapamtiti.
Podešavanje f-stopova, brzina zatvarača, i ISO osetljivosti dok istovremeno u glavi
pokušavate da dobijete savršenu kompoziciju može da bude teško, pogotovo za
početnike. Možda razmišljate da sve ovo zaboravite i držite se programskih režima rada, i
uopšte se više ne udubljujete u način rada vašeg fotoaparata.
Nemojte da odustajete! Evo dve prečice koje će vam olakšati kalkulisanje koje treba da
odradite, omogućujući vam da istovremeno dobijete fotografiju koju želite. Nemojte da
me psujete što vam o njima nisam govorio odmah na početku. Dva režima rada o kojma
govorim su prioritet blende ("A" ili "Av"), i prioritet zatvarača ("S" ili "Tv").
Pretpostavimo još jednom da fotografišete sportski događaj. Šta vam je najbitnije? Brzina
zatvarača, pošto želite da zamrznete pokret. Jedini razlog zbog kojeg su vam bitna i druga
dva podešavanja je da kompenzujete veliku brzinu zatvarača. Ako koristite prioritet
zatvarača, vi možete da naredite vašem fotoaparatu da deo posla odradi umesto vas. Ako
stavite komandni točkić na "S" vi govorite vašem fotoaparatu sledeće: "Ja određujem
brzinu zatvarača, a ti podesi blendu umesto mene." Vi ćete i dalje trebati da izaberete ISO
osetljivost, ali će fotoaparat da izračuna - na osnovu svetla u prostoriji i brzine zatvarača
koju ste izabrali - koje podešavanje blende da upotrebi da bi dobio dobru ekspoziciju.
Super, zar ne?
Brzinu zatvarača u režimu prioriteta zatvarača birate na isti način na koji to radite i u
ručnom režimu rada: Rotirate komandni točkić i pratite brojeve na LCD statusnom
ekranu.
Prioritet bledne funkcioniše na istom principu. Kada fotografišete portret na sunčanom
danu, šta vam je najvažnije? Blenda. Treba vam podešavanje koje će dati malu dubinu
polja. Jedini razlog zašto menjate brzinu zatvarača je da biste obezbedili dobru
ekspoziciju. Ali i ovde vi možete da naterate fotoaparat da odradi deo posla za vas. Ako
postavite komandni točkić na "A" vi kažete fotoaparatu sledeće: "Ja sam izabrao f/4, a ti
odredi koja brzina zatvarača je potrebna da bismo dobili dobru ekspoziciju." To je sve što
treba da uradite. Vi i dalje treba da izaberete odgovarajuću ISO vrednost, ali će brzina
zatvarača biti automatski određena.
Pošto je blenda najvažniji parametar u režimu prioriteta blende, možda nećete morati da
pritisnete dugme za blendu; jednostavno rotirajte komandni točkić i pratite brojeve na
LCD statusnom ekranu.

Zaključak
Sada kada u teoriji znate sve što treba da znate, evo nekoliko stvari koje možete i koje
treba da isprobate. Pronađite neku sportsku akciju: decu na skejtbordovima, vašu ćetku
kako preskače konopac i slične akcione scene. Prebacite vaš fotoaparat u prioritet
zatvarača i podesite ga na 1/800 deo sekunde ili još višlje. Izaberite veliku ISO vrednost
ako se nalazite u zatvorenoj prostoroji ili je smanjitea ako se nalazite na dnevnom suncu.
Snimite fotografiju. Da li ste uspeli da zamrznete akciju? Ako je konopac koji preskače
vaše dete zamućen, probajte da još povećate brzinu zatvarača. Ako vam slika ispadne
tamna, još povećajte ISO osetljivost.
Nakon toga prošetajte se u parku sa prijateljem i snimite nekoliko portreta. Prebacite
fotoaparat u prioritet blende i izaberite najveću blendu koju možete: najverovatnije je to
f/3.5. Ispunite kadar sa vašim subjektom i snimite fotografiju. Da li ste dobili meku,
zamućenu pozadinu na kojoj se vaš prijatelj dobro ističe? (probajte i sledeće: stavite
prijatelja u senku i fotografišite ga sa blicem!)
A ako se osećate posebno hrabrim, pređite u ručni režim rada u kojem možete da
kontrolišete i brzinu zatvarača i veličinu blende. Predlažem vam da koristite ručni režim
rada samo kada ne žurite. Prošetajte se i fotografišite drvo ili klupu u parku. Ovakvi
subjekti neće izgubiti strpljenje dok snimite četiri ili pet fotografija kako biste dobili
savršeno podešavanje.
Ovladavanje brzinom zatvarača i veličinom blende nije lako, ali će zato rezultati
opravdati uloženi napor. Razumevanje načina na koji oni funkcionišu omogućuje vam da
kontrolišete ne samo količinu svetla koja ulazi u fotoaparat, već i da dobijete umetničke
rezultate koje ste i želeli; možete da dobijete rezultate koje nijedan fotoaparat ne bi
izabrao za vas. Zapamtite da možete da koristite i prečice u obliku prioriteta blende i
prioriteta zatvarača. Oni će vam znatno olakšati život.
Čestitamo! Više niste samo pritiskač dugmadi, ne vi. I ne više. Sada ste dobro zagazili na
put koji će od vas napraviti pravog fotografa. Sve što vam sada treba je praksa. Zato
krenite i srećno fotografisanje!

Kompenzacija ekspozicije je funkcija fotoaparata koja vam omogućuje da korigujete
ekspoziciju koju je izmerio svetlomer fotoaparata. Obično ovaj raspon podešavanja ide
od +2 do -2 EV u 1/3 koracima.

Preciznije rečeno vi možete da podesite ekspoziciju koju je izmerio svetlomer tako što
ćete reći fotoaparatu da dozvoli većoj količini svetlosti da uđe (pozitivna kompenzacija
ekspozicije) ili da smanji količinu svetlosti koja će da uđe (negativna kompenzacija
ekspozicije).
Tehnički gledano, vi možete da zapamtite izmerenu ekspoziciju, a onda se prebacite na
Manual (ručni) režim rada i ručno je podesite, to jest korigujete.
U zavisnosti od toga kako vaš fotoaparat izvodi kompenzaciju ekspozicije (i režima
snimanja koji ste izabrali), on može da podešava blendu dok brzinu zatvarača drži
nepromenjenom, zatim može da podešava brzinu zatvarača dok blendu drži
nepromenjenom, ili može da podešava i blendu i brzinu zatvarača. Na mom fotoaparatu,
fotoaparat prvo koriguje blendu dok brzinu zatvarača ne menja. Kada više ne može da
koriguje blendu, onda počinje da koriguje brzinu zatvarača.

Recimo da svetlomer izmeri brzinu zatvarača od 1/125 sekunde i blendu od F4.0.
Kada podesim fotoaparat na +1EV kompenzaciju ekspozicije, blenda se otvara za 1 f-stop
(na F2.8), dok brzina zatvarača ostaje nepromenjena (1/125 sekundi). Dakle ja sam
namerno podesio fotoaparat da preeksponira.
Kada podesim fotoaparat na -1EV kompenzaciju ekspozicije, fotoaparat zatvara blendu
za 1 f-stop (na F5.6), dok zadržava brzinu zatvarača koja je prvobitno podešena (1/125
sekundi). Ovog puta ja sam namerno podesio fotoaparat da podeksponira.
Sigurno se pitate zašto bi bilo ko namerno hteo da preeksponira ili podeksponira
fotografiju? Zato što postoje situacije kada svetlomer vašeg fotoaparata može da se
prevari.
Na primer, uzmimo situaciju u kojoj fotografišete subjekat u sceni koja je puna svetla
(plaža po sunčanom danu, ili scena gde je subjekat okružen snegom). U ovim situacijama,
ako biste koristili merenje svetlosti koje uzima prosek u čitavoj sceni, vaš fotoaparat bi
mogao da bude prevaren da izabere veliku brzinu zatvarača ili malu blendu (pod
pretpostavkoma da je ISO vrednost nepromenjena), što će za rezultat da da subjekat koji
je podeksponiran. Međutim, ako izaberete pozitivnu kompenzaciju ekspozicije, u
sledećem snimku glavni subjekat će biti dobro eksponiran - mada će okolina biti
preeksponirana.
Drugi primer je scena u kojoj je okolina previše tamna, a fotoaparat određuje ekspoziciju
prema manjku svetlosti birajući malu brzinu zatvarača ili veliku blendu (pod
pretpostavkom da je ISO nepromenjen), što će za rezultat dati preeksponiranje. Biranjem
negativne kompenzacije ekspozicije vi ćete podeksponirati okolinu, ali će glavni subjekat
biti dobro eksponiran.
To su samo dve od mnogo situacija u kojima biranje pozitivne ili negativne kompenzacije
ekspozicije ima smisla. U stvari, mnogi fotografi koriste braketiranje ekspozicije kada
snimaju važnu scenu kako bi osigurali da će bar jedan snimak biti dobro eksponiran.
Napomena: Braketiranje ekspozicije je funkcija fotoaparata koja vam omogućava da
napravite seriju od tri fotografije sa jednim okidanjem, gde će prva fotografija koristiti
izmerenu ekspoziciju, druga fotografija će koristiti pozitivnu kompenzaciju ekspozicije a
treća fotografija će koristiti negativnu kompenzaciju ekspozicije.
Na priloženim slikama možete da vidite praktičan primer primene pozitivne
kompenzacije ekspozicije.

Filteri su se koristili kroz čitavu istoriju fotografije za manipulisanje svetlom koje pada u
objektiv fotoaparata pre nego što osvetli film. Postoji ogroman broj filtera u ponudi koji
služe za korekciju boja, davanje određene atmosfere fotografiji, ili kreiranje specijalnih
efekata.
Crno bela fotografija je tradicionalno koristila nekoliko obojenih filtera kako bi
manipulisali bojama predstavljenim na njihovim fotografijama. Sa digitalnom
fotografijom, mnogi efekti za koje smo pre koristili filtere sada mogu da se dupliraju u
programime za obradu slika, što znači da je većina filtera postala beskorisna. Međutim,
postoji nekoliko filtera koji su i dalje neophodni i koje bi trebalo da imaju svi
profesionalni i ozbiljni amaterski fotografi.

Tri filtera koje era digitalne fotografije nije uspela da ukloni su polarizacioni filter
(cirkularni polarizator), filter neutralne gustine i filter podeljene neutralne gustine.

Polarizacioni filter
Polarizacioni filter se koristi za pojačanje intenziteta boja i uklanjanje odsjaja i refleksija
sa objekata. Polarizacioni filter ima dva prstena, jedan se koristi za montiranje filtera na
objektiv fotoaparata, dok se drugi koristi za modifikovanje stepena polarizacije. Postoje
dve vrste polarizacionih filtera, linearni i cirkularni. Oba imaju istu funkciju, međutim,
mnogi fotoaparati koji koriste autofokusiranje i automatsku ekspoziciju zahtevaju
cirkularni polarizacioni filter da bi funkcionisali kako treba. Polarizacija je najizraženija
90 stepeni od sunca i smanjivaće se kako se ugao sa suncem približava vrednosti 0 (ili
180 stepeni). Jedna od najčešćih primena polarizacionog filtera je za kreiranje bogatog,
plavog neba.
Međutim, budite oprezni sa polarizacionim filterima. Kako se ugao svetla menja, tako se
menja stepen polarizacije. Kada koristite širokougaoni objektiv, videćete kako se
smanjuje polarizacija kako se ugao svetla menja duž vašeg vidnog polja. Ovo se najčešće
javlja kod objektiva čiji je ugao širi od 28mm.

Filter neutralnog intenziteta
Filter neutralnog intenziteta, ili Neutral Density (ND) filteri imaju samo jednu namenu, a
to je da smanje količinu svetla koje pada na objektiv. ND filteri dolaze sa različitim
gustinama, a najčešće se koriste oni sa filtriranjem od 1, 2 ili 3 stopa, obično predstavljeni
kao 0.3, 0.6, 0.9 ili 2x, 4x, 8x. Oni moraju da budu neutralne boje kako nimalo ne bi
menjali boje u slici, mada se to može javiti kod jeftinijih filtera ovog tipa. ND filteri su
korisni za dobijanje sporijih brzina zatvarača za određenu blendu, ili za korišćenje veće
blende za određenu brzinu zatvarača.
Ovi filteri se pretežno koriste za kreiranje različitih specijalnih efekata. Na primer, ako po
sunčanom danu želite da fotografišete vodu tako da ona ne bude zamrznuta u pokretu već
da se dobije zamućeni vodeni tok u svoj njegovoj dinamici, moraćete da upotrebite manje
brzine zatvarača. Ali pošto je svetao sunčani dan, to će dovesti do preeksponiranja
fotografije. Međutim, upotrebom filtera neutralne gustine vi možete da smanjtie količinu
svetla koje upada u objektiv što će vam omogućiti da i po sunčanom danu koristite male
brzine zatvarača i dobijete efekat živog vodenog toka a ne vode zamrznute u pokretu.

Filter podeljenog neutralnog intenziteta
Filteri podeljenog neutralnog intenziteta, ili Split Neutral Density filteri su slični kao
filteri neutralnog intenziteta u tome što smanjuju količinu svetla koje dolazi do objektiva,
ali se razlikuju po tome što nisu podjednako prevučeni premazom po čitavoj površini.
Najčešći filteri podeljenog neutralnog intenziteta su graduirani i postepeno se menjaju od
čisto sive do providne sive.
Takođe postoje filteri podeljenog neutralnog intenziteta koji variraju od jednog do drugog
proizvođača. Filteri podeljenog neutralnog intenziteta sa tvrdom ivicom su korisni kada
fotografišete subjekat sa svetlim područjem koji odjednom prelazi u tamno područje.
Sa duge strane, graduirani filteri su najkorisniji kada imate svetlo područje koje
postepeno prelazi u tamno područje. Ovi filteri se prevashodno koriste zato što u teškim
uslovima fotografisanja, (kao što je fotografisanje na jutarnjem suncu) razlika između
najsvetlijih i najtamnijih poručja može da bude prevelika da bi senzor fotoaparata uspeo
da uhvati celokupan raspon tonova. Upotreba filtera podeljenog neutralnog intenziteta
maskira deo svetla u svetlim područjima slike tako da razlika između ekstremno tamnih i
esktremno svetlih područja bude manja.
Filtere možete kupiti u većini ozbiljnih fotografskih radnji i dolaze u različitim
veličinama, oblicima i kvalitetima. B+W, Lee, Singh-Ray i Cokin prave filtere različitih
kvaliteta. Okrugli filteri se izrađuju u veličinama koje se poklapaju sa prstenom za filtere
na vašem fotoaparatu, a možete da naručite i pravougaone i kvadratne filtere. Ove vrste
filera koriste držače za filtere i njih je najbolje koristiti sa filterima podeljene neutralne
gustine jer vam ovi držači omogućuju da precizno podesite koji delovi slike će biti
filtrirani putem pomeanja filtera u držaču gore ili dole. Za digitalne automatizovane
fotoaparate, Cokin pravi držač za filtere koji može da se koristi kada fotoaparat, tojest
objektiv nema prsten za montiranje filtera.
Postoji veliki broj filtera na tržištu, ali ova tri filtera su oni koje treba uvek da nosite sa
sobom, jer oni su jedini koji daju rezultate koje ne možete da simulirate u programima za
obradu slika.

Veliki broj korisnika interesuje makro fotografija, pa smo zbog toga odlučili da ovaj
članak posvetimo osnovnim principima makro fotografije i savetima koji će vam pomoći
da sami snimate odlične makro fotografije. Sledi članak koji će vam korak po korak
objasniti kako se snimaju kvalitetne makro fotografije.
Sigurno ste već videli predivne fotografije koje iz velike blizine i u celosti hvataju lepotu
cveta ili insekta. Umetnost fotografisanja iz ekstremno velike blizine se zove makro
fotografija. Profesionalni fotografi koriste veoma skupe fotoaparate i opremu kako bi
snimili makro fotgorafije sa ogromnim brojem detalja.
Ali da li ste znali da vaš kompaktni digitalni fotoaparat može da snima izuzetno dobre
makro fotografije? Možda ste već primetili ikonu cveta na zadnjem delu vašeg
fotoaparata. Ako pritisnete dugme sa ikonom cveta vi ćete aktivirati makro režim rada
koji će vam omogućiti da se iz velike blizine fokusirate na vaš subjekat, koji je pre toga
bio suviše mali ili izvan fokusa. Vi ćete u makro režimu fotografisanja moći da snimate
oštre fotografije sa duplo manje udaljenosti nego u normalnom režimu rada.
To što je makro režim snimanja predstavljen cvetom, to ne znači da je cveće jedino što
možete da fotografišete u ovom režimu. Budite kreativni i uzmite za temu vaših makro
fotografija neke od sledećih objekata:
• Cveće i insekti
• Ljudsko oko
• Prsti i noge bebe
• Detalji teksture tkanina, drveta ili kamena
• Novčića i markica
• Dokumentovanje serijskih brojeva elektronskih aparata
• Snimanje detalja artikala koje prodajete na aukcijama
Ovo je samo početak. Lista je beskonačna!
Hajde da počnemo. Evo nekoliko saveta za snimanje boljih makro fotografija pomoću
vašeg digitalnog fotoaparata:
1. uključite makro režim fotografisanja tako što ćete pritisnuti dugme sa ikonom
cveta (ako se ikona cveta pojavi na LCD ekranu fotoaparata onda se nalazite u
makro režimu snimanja)
2. Kadrirajte vašu sliku i pritisnite okidač do pola kako biste zaključali ekspoziciju i
fokus
3. Ekperimentišite sa uglovima i udaljenošću od subjekta sve dok fokus ne bude
oštar na vašem LCD ekranu (ili tražilu)
4. Ekperimentišite sa zumiranjem sve dok ne budete zadovoljni sa perspektivom
5. Pritisnite okidač do kraja kako biste snimili makro fotografiju

Potencijalni problemi i rešenja

Problem: Preeksponirane fotografije

Rešenje: Isključite blic tako što ćete kružiti kroz opcije za blic i izabrati “flash off” -
ikona ove opcije izgleda kao precrtana munja

Problem: Podeksponirane fotografije
Rešenje: Pređite na drugu lokaciju ili pojačajte intenzitet svetla u sceni.

Problem: Mutne fotografije
Kada se jako približite subjektu ne samo da će objekat snimanja biti jako uvećan, već će i
rizik od pojave mutne slike biti veći, pošto i najmanje pomeranje fotoaparata može da
utiče na oštrinu fotografije.
Rešenje: Da biste eliminisali mutnoću u fotografijama, stabilizuje fotoaparat pomoću
malog stativa. Takođe možete da upotrebite opciju za odloženo snimanje podešenu na
nekoliko sekundi.

Saveti i trikovi
• Postavite lupu ispred objektiva fotoaparat da biste još više približili subjekat.
Rezultati mogu da budu stvarno neobični.
• Snimite kapljice vode na cvetu tako što ćete poprskati biljku vodom pre nego što
je fotografišete.
• Raspršite jako i direktno svetlo tako što ćete staviti providnu belu plastiku između
svetlosnog izvora i subjekta koji fotografišete.
• Reflektujte svetlo u vašu scenu pomoću tanke metalne folije.
Najbolji fotoaparat za makro fotografiju je onaj koji nosite sa sobom. Današnji
kompaktni digitalni fotoaparati su toliko mali da lako možete da ih nosite svuda sa
sobom. Ja stalno nosim sa sobom moj mali digitalni fotoaparat. Ko zna, možda ćete me
jednom i videti u restoranu kako fotografišem svećnjake, salvete i slične detalje.
Makro fotografija otvara sasvim novi svet fotografskih mogućnosti u kojem je svašta
moguće!
Pogledajte oko sebe i počnite da istražujete.
Jednom kada budete naučili da vidite detalje u svakodnevnim, običnim objektima,
postaćete zaluđeni za makro fotografijom do kraja života.

Grubo, nelaskavo svetlo blica vas baca u depresiju? Nema problema! Pronađite kutiju od
starog filma i pratite instrukcije da biste brzo i lako kreirali difuzno svetlo za vaš blic.
Pratite instrukcije Flickr korisnika natuurplaat’s i pretvorite kutiju od starog filma u
difjuzer za blic!
Potrebno je samo nekoliko strateških rezova koji će omogućiti da se kutija navuče na blic
i voila! Meko, prelepo svetlo je tu.
Nastavite da čitate i mi ćemo vam pokazati kako da napravite sopstveno meko blic svetlo.
Trebaju vam sledeće komponente:
• Fotoaparat sa iskačućim blicem
• Bela plastična kutija za film - Mi smo je dobili tako što smo se udvarali
prodavačici u lokalnoj fotografskoj prodavnici.
• Lenjir
• Nož sa veoma oštrim sečivom (žiletom)

Izmerite blic
Izmerite širinu vašeg blica i znaćete koliko širok treba da bude prorez na kutiji blica.

Isecite kutiju filma
Pomoću oštrog sečiva, pažljivo isecite deo sa strane kutije filma (prvo skinite poklopac).
Napravite otvor malčice veći od širine blica.

Navucite kutiju na blic
Pažljivo navucite kutiju od filma na blic i vratite nazad poklopac kako ne bi spala. Ako je
otvor suviše tesan, proširite ga. Ako je suviše labav, malo selotejpa će rešiti problem.

Fotografišite
Izađite napolje i počnite da snimate!
Fotografišete onako kako to i obično radite. Kutija za film će da rasprši i umekša grubo
svetlo blica, a vaš fotoaparat će automatski prilagoditi ekspoziciju kako bi nadoknadio
smanjenu jačinu blica.
Bićete svačiji omiljeni fotograf čim vide koliko vaše fotografije bolje izgledaju od
fotografija onih ljudi koji nemaju vaš fenomenalni difjuzer za svetlo blica!

Pre: Sjajno i grubo
Grubo svetlo blica daje ispranu boju kože i ističe mane.

Posle: Meko i prijatno
Meko svetlo daje prirodnu boju kože i omogućuje prikrivanje mana i nedostataka na licu
subjekata.

Svetlost i kvalitet svetla predstavlja osnovu i suštinu svih odličnih fotografija. Veliki
fotografi znaju kako da čitaju svetlo i manipulišu sa njim tako da služi njihovim
fotografskim potrebama i ciljevima. Iako je manipulisanje svetlom izvan finansijskih i
prostornih mogućnosti većine fotografa, poznavanje kvaliteta svetla može jako da vam
pomogne u vašoj fotografiji. Kvalitet svetla je ključna razlika između odlične i prosečne
fotografije. Danas ću kratko da govorim o kvalitetu svetla koji zavisi od veličine
svetlsonog izvora.

Softbox za kreiranje mekog difuznog svetla.
Generalno gledano, veći svetlosni izvor u odnosu na subjekt fotografisanja će dati mekše,
difuznije i kvalitetnij svetlo sa mekim senkama, mekim svetlim tonovima i malim
kontrastom u odnosu na manji svetlosni izvor. Manji svetlosni izvor će dati tvrđe,
kontrastnije svetlo koje daje oštro definisane senke, veći kontrast i velike površine svetlih
tonova i odsjaja. Veličina u odnosu na subjekat je ključna u ovoj tvrdnji.
Mnogi će pomisliti da je po ovome sunce idelan svetlosni izvor pošto je tako veliko.
Međutim, iako je fizički sunce veće od bilo kod drugog svetlosnog izvora, ono je veoma
mali tačkasti izvor svetla u odnosu na subjekat. Sunce kreira veoma jake, tvrde i
usmerene senke i veoma kontrasnte fotografije.
Sa druge strane, oblačni dan daje veoma meko, ravnomerno svetlo sa difuznim senkama.
Oblaci se ponašaju kao difuzeri i postaju jedan ogromni svetlosni izvor u odnosu na
subjekat fotografisanja. Ako vas je ikada fotografisao profesionalni fotograf u studiju,
videli ste ovo u praksi. Najverovatnije su koristili velike kišobrane i soft boxove za
kreiranje difuznog svetla i velikih svetlosnih izvora. Ovakva oprema im omogućava da
kreiraju meko svetlo i senke koje nas toliko privlače u portretima.
Kako možete da primenite ovo znanje u vašoj fotografiji? Tražite velike svetlosne izvore
kako biste dobili manji kontrast i slike sa mekim svetlom a koristite manje svetlosne
izvore za fotografije u kojima želite da svetlo bude tvrdo i usmereno.
Meke, velike svetlosne izvore možete da vam pruži senka drveta, oblačno nebo, ili veliki
prozor, ili sa poluspuštenim roletnama, ili sa svetlom koje ne upada direktno. Male
svetlosne izvore daje blic i sunce.
Izađite napolje i probajte da primenite u praksi ovo što ste danas naučili. Fotografišite vaš
subjekat na svetlom, direktnom suncu i ponovo pod oblačnim nebom. Zapamtite, meko
svetlo nije uvek najbolje svetlo, ali ako znate kako da ga identifikujete i kada da ga
koristite siguran sam da ćete vrlo brzo početi da pravite kvalitetnije fotografije.

Kao i kod većine drugih pitanja vezanih za fotografiju, i ovde će odgovor da varira, u
zavisnosti od toga koji je vaš fotografski stil, fotoaparata koji koristite i vrste portreta koji
biste želeli da dobijete. Međutim, postoje određene početne tačke koje su karakteristične
za sve portrete i koje će vam pomoći da dobijete dobre rezultate na samom početku kako
biste mogli da počnete da eksperimentišete.

Prebacite se na prioritet blende (Aperture Priority Mode)
Kada fotografišete portrete treba da izbegavate sve automatizovan režime rada i da
koristite isključivo prioritet blende (aperture priority mode na engleskom). Ovaj režim
rada omogućuje fotografima da izaberu blendu sa kojom žele da fotografišu a fotoaparat
sam bira brzinu zatvarača koja će dati ispravnu ekspoziciju. Međutim, ako ste iskusni
fotograf, onda ćete najverovatnije koristiti manuelni režim rada, u kojem sami podešavate
sve parametre fotografisanja. Ali za nas smrtnike, biće sasvim dobar i prioritet otvora
blende.

Izaberite veliku blendu za lepe mutne pozadine
Veličina blende koju birate u režimu rada sa prioritetom blende će varirati od jedne
situacije do druge i od jednog objektiva do drugog - ali u većini slučajeva počećete sa
prilično velikom blendom pošto ćete tako smanjiti dubinu polja u vašim fotografijama. to
će vam omogućiti da dobijete lepu zamućenu pozadinu. Generalno gledano, portretni
režim rada radi upravo to. Lepota ovakvog načina fotografisanja je u tome što je vaš
subjekat jedini elemenat koji je ostao u fokusu - i koji tak postaje glavna fokalna tačka jer
su uklonjeni svi ometajući elementi.
Međutim, imajte u vidu da ako imate veoma brz objektiv biranje maksimalne blende
može toliko da smanji dubinu polja daće i neki delovi lica biti zemućeni. Takođe
maksimalna blenda može da znači da ne fotografišete sa najvećom oštrinom koju može
da da vaš objektiv. Smanjite blendu za jedan ili dva stopa i najverovatnije ćete dobiti
malo oštrije fotografije - ključ je u eksperimentisanju, naravno ako imate vremena za
njega.

Izaberite malu ISO osetljivost za glatke fotografije
ISO osetljvost koju koristite će varirati u zavisnosti od svetlosnih uslova koji vam stoje
na raspolaganju - ali u većini slučajeva, želećete da smanjite veličinu zrna ili šuma u
slikama tako što ćete izabrati malu ISO osetljivost, to jest, između 100 i 200 ISO. Glavna
stvar o kojoj treba da vodite računa je kako ovo podešavanje utiče na brzinu zatvarača.
Ponekad biranje male ISO osetljivosti znači da ćete koristiti bezine zatvarača koje su
suviše spore za dobijanje ošte fotografije. Ako je brzina zatvarača suviše mala na ISO
vrednosti koju ste izabrali, moraćete da povećate ili blendu ili ISO podešavanje.

Brzina zatvarača
Ako fotografišete koristeći prioritet otvora blende kao što smo vam predložili, brzina
zatvarača će se birati automatski nakon što ste izabrali blendu i ISO osetljivost. Međutim,
ako izaberete da fotografišete u manualnom režimu rada, moraćte da obratite pažnju na
brzinu zatvarača. Pošto se vaš subjekat pomera (čak i ako pokušava da ostane miran) vaša
brzina zatvarača treba da bude najmanje 1/60 sekundi ili veća. 1/125 je verovatno
najbolja brzina zatvarača, pogotovo ako ne koristite stativ.

Ravnoteža beline
Kao i kod prethodnih faktora, ravnoteža beline koju ćete koristiti i koja će vam biti
potrebna će da varira u zavisnosti od uslova u kojima fotografišete.

Režim fokusiranja
Mnogi digitalni fotoaparati omogućuju fotografu da bira između nekoliko režima
fokusiranja. Na jednoj strani je Auto Focussing podešavanje koje u većini slučajeva
koristi više tačaka fokusiranja kako bi odredilo gde da se fokusira. Na drugoj strani nalazi
se ručno fokusiranje kod kojeg fotograf ima potpunu kontrolu. U sredini se često nalazi
opcija za fokusiranje na jednu tačku u sceni.
Dok AF podešavanje koje bira između više tačaka fokusiranja u većini normalnih uslova
fotografisanja daje dobre rezultate, u nekim situacijama od velike pomoći može da bude
mogućnost ručnog fokusiranja ili fokusiranja na jednu tačku. Ja lično volim opciju za
fokusiranje na jednu tačku, pošto mi ona omogućuje da se precizno fokusiram na deo lica
koji mi je najinteresantniji, a to su skoro uvek oči subjekta.

Režimi merenja svetlosti
Slično opcijama za fokusiranje, većina digitalnih fotoaparata poseduje više različitih
režima merenja svetlosti. Opet ponavljamo, na većini fotoaparata ovi režimi idu od
sistema merenja svetlosti sa više tačaka gde se cela scena uzima u obzir prilikom
određivanja ekspozicije, pa sve do merenja koje uzima u obzir samo jednu tačku
(takozvano spot merenje), gde fotograf može da izabere mali deo slike na osnovu kojeg
će biti određena ekspozicija. Ja i ovde često biram spot merenje kada fotografišem
portrete - pogotovo kada je subjekat osvetljen od nazad ili kada u sceni postoje svetli i
tamni delovi koji mogu da poremete merenje ekspozicije.

Poziranje ljudi u vašim fotografijama ponekad može da predstavlja pravu noćnu moru.
Jednostavna akcija usmeravanja fotoaparata ka osobi može da izazove neugodna osećanja
u vašem subjektu. U ovom članku daćemo vam nekoliko saveta koji će vam olakšati
proces fotografisanja i omogućiti da snimate bolje fotografije portreta.

Ključ za uspešno poziranje je da osoba izgleda prirodno i opušteno na fotografijama.
Neka osoba bude u odnosu sa objektima u sceni umesto da stoji sama. Samo
profesionalni modekli znaju kako da stoje u sceni. Naslanjanje na zid, drvo ili fotelju na
opušten način obično uklanja tenziju, a i subjekat će izgledati prirodnije.
Izbegavajte poziciju u kojoj je subjekat okrenut direktno ka fotoaparatu. Neka ramena i
telo subjekta budu usmerena suprotno od fotoaparata sa licem subjekta neznatno
okrenutom prema fotoaparatu. Ovako ćete dobiti prostornost, dubinu i izražajnost,
pogotovo ako fotografišete žene. Međutim, pazite da se ne pojave nabori na vratu
subjekta.

Kada fotografišete lice iz velike blizine, nemojte da dozvolite da se kontura nosa subjekta
seče sa jagodicama, osim ako fotografišete osobu iz profila.
Da biste izbegli pojavu podbratka, neka se subjekat malo nagne prema napred ili
fotografišite sa višlje tačke i neka subjekat gleda gore prema vama.

Smešak nije uvek neophodan.

Izbegavajte da kolena osobe budu usmerena direktno ka fotoaparatu. Savijte ih na jednu
ili drugu stranu kako biste dobili manje konfrontirajuću i manje izobličenu pozu.
Izbegavajte preterano prikazivanje ruku i nogu. Iz tog razloga preporučuju se dugački
rukavi. Neka ruke budu blizu tela, i izbegavajte ekstreme kao što su ruke na kukovima,
osim ako vam to nije cilj! Ruke mogu udobno da se smeste u džepove, uz telo ili da budu
postavljene jedna preko druge.

Ako snimate par, neka poziraju blizu jedno drugom, okrenuti jedno prema drugom a ne
prema fotoaparatu. Takođe mogu malo da nagnu glave jedno prema drugom.
Kada fotografišete grupe, izbegavajte pojavu razmaka između lica koliko je god moguće.
Postavite svaku osobu na takav način da njihova lica prirodno formiraju grupu. Zatim ih
zamolite da se još više približe jedno drugom. Kreirajte trougao ili piramidu od njihovih
lica.

I konačno, ne insistirajte preterano na poziranju. Neka osobe koje snimate budu prirodne.
Imajte na umu da svaka osoba ima svoju sopstvenu dinamiku, gracioznost i stil kretanja.
Ono što uspeva kod jedne osobe neće uspeti kod druge.
Odvojite dovoljno vremena kako biste dobili najprirodniju, najlaskaviju i najopušteniju
pozu za svaku osobu ili grupu koju fotografišete.

Fauxto - Onlajn editor slika sličan Photoshopu

Picture2Life

Snipshot

Picnik

Pixer.us