Digitalna Fotografija: SadržAj

Digitalna fotografija Trekbekovi (0) Komentari (1)   
 
DIGITALNA FOTOGRAFIJA
-sadržaj-

  1. Kratki Saveti Za Snimanje Boljih Fotografija

  2. Kako Da FotografišEte Dugu

  3. Kako Da FotografišEte Na Direktnom Suncu

  4. Kako Da FotografišEte Prirodu

  5. Kako Da Koristite Programski RežIm Rada Na VašEm DSLR Fotoaparatu

  6. Kako Da Koristite RučNi RežIm Rada Fotoaparata

  7. Kompenzacija Ekspozicije

  8. Fotografski Filteri Koje Morate Da Imate

  9. Makro Fotografija - Male Stvari Su One Koje Se Računaju

  10. Kako Da Dobijete Meko Svetlo Od Ugrađenog Blica Fotoaparata

  11. Kako Kvalitet Svetla i VeličIna Svetlosnog Izvora Utiču Na Kvalitet Fotografije

  12. Kako Da Fotografišete Portrete

  13. Kako Da Fotografišete Bolje Portrete

  14. Kako Da Onlajn Editujete Slike

 

Upustvo Za Korišćenje Ovog Bloga

 

Kratki Saveti Za Snimanje Boljih Fotografija

Digitalna fotografija Trekbekovi (0) Dodaj komentar   

 

U ovom članku daćemo vam nekoliko kratkih i elementarnih saveta koji, ako ih se
pridržavate mogu značajno da poboljšaju vaše fotografije.

 
Neka pozadina ne bude napadna
Pozadina svojim sadržajem ne sme da odvlači pažnju od objekta snimanja. Jednostavna i
nenametljiva pozadina ističe objekat. Da biste to postigli, često ćete morati da promenite
ugao snimanja ili lokaciju.
 
Što bliže, to bolje
Postoji nepisano pravilo da što ste bliže predmetu snimanja, fotografija će biti bolja.
Približavanje eliminiše nepoželjnu pozadinu koja odvlači pažnju od objekta snimanja.
Neka vaše fotografije butu ispunjene jasnim i interesantnim motivom. Pre nego što se
približite subjektu, proverite u uputstvu fotoaparata koliko se sa vašim fotoaparatom
možete najviše približiti i dobiti oštru fotografiju. Mnogi point and shoot fotoaparati ne
mogu da snimaju na udaljenosti koja je manja od 1,2-1,5m
 
Pomerite objekat snimanja iz sredine kadra
Pokušajte subjekat snimanje da postavite na jednu stranu, a ne uvek na sredinu. Na taj
način dobićete dinamičnu kompoziciju koja je interesantnija za gledanje.
 
Neka i bliski objekti budu deo kompozicije
Kada snimate pejzaže i udaljene objekte, uključite u fotografiju i predmete koji su vam
bliže. Bliski predmeti predstavljaju kontrast dalekim objektima i daju fotografiji dubinu i
perspektivu.
 
Stopite se sa okolinom
Kada snimate ljude, potrudite sa da ih fotografišete dok rade nešto

Kako Da FotografišEte Dugu

Digitalna fotografija Trekbekovi (0) Komentari (3)   

 

Duga je jedna od prirodnih pojava koja ima moć da vas zaustavi u pokretu kada se
odjednom pojavi u vreme kada to najmanje očekujete. Duge su prelepe - ali kako se duge
fotografišu? U ovom članku pokušaćemo da damo odgovor na to pitanje.
 

Pronađite dugu

Ovo je najverovatnije najteži deo čitavog procesa fotografisanja duge. Njihovo
pojavljivanje zavisi od velikog broja uslova i često se pojave bez ikakve najve ili
predznaka.
Međutim, budite spremni na pojavljivanje duge ako su ispunjena dva uslova - kiša i sunce
koje sija. Iz tog razloga one se često pojavljuju kada se približava oluja, kao i oko
vodopada, vodoskoka i sličnih vodenih tvorevina.

Pozadina

Pošto su duge providne jedan od ključnih faktora o kojima morate da vodite računa je da
njihova pozadina bude takva da budu istaknute što je više moguće. U idealnoj situaciji
trebaće vam pozadina koja nije prenatrpana i koja sadrži uglavnom tamnije boje (tamni
oblaci, planine i slično). Iako nije uvek moguće pronaći adekvatnu pozadinu - možda ćete
ustanoviti da možete da promenite ugao pod kojim snimate ili da se fokusirate samo na
deo duge koji se nalazi ispred odgovarajuće pozadine.

 

Kompozicija

Iako su duge prelepe - ono što je okružuje u najvećoj meri utiče na to da li će vaša
fotografija duge da se ističe u odnosu na druge. To znači da je veoam važno da pažljivo
osmislite vašu kompoziciju kada fotografišete dugu. Posebno obratite pažnju na sledeće
faktore:

• Pozicioniranje - kako pozicionirate dugu (i ostatak pejzaža) u vašem snimku je
veoma važno. Fotografska pravila kao pravilo trećine može da bude od koristi
kada razmišljate o fokalnoj tački i vođenju pogleda posmatrača u vašu fotografiju.
• Krajnje tačke duge - tačka u kojoj duga dotiče zemlju /horizont je važna tačka u
fotografiji duge. Ovo je prirodna tačka interesovanja zato vodite računa o njoj dok
kadrirate fotografiju. Možda đete želeti da zumirate na ovu tačku ili da brzo
promenite poziciju kako biste je poravnali sa nekim drugim objektom u sceni.
• Različite perspektive - brzo eksperimentišite sa različitim fokalnim dužinama
(ako imae različite objektive ili zum objektiv). Širokougaoni objektiv koji može
da uhvati čitavu dugu može da vam da predivne široke snimke - ali ne zaboravite
da zumiranje na deo duge može takođe da da spektakularne rezultate. Posebno
obratite pažnju na mesta u kojima se duga sreće sa drugim objektima - ili na
početak i kraj duge.

Prednji plan
Nemojte da razmišljate samo o pozadini fotografiej duge - uzmite u obzir i prednji plan.
To može da kreira dodatne tačke interesovanja snimku i može da vodi oko prema tački
fokusiranja. Takođe pazite da se u prednjem planu ne nađu neki objekti koji će
nepotrebno da odvlače pažnju.

Višestruke duge
Imajte na umu da tamo gde ima jedna duge često se naalzi i druga - ili barem još jedan
sloj preko prvog. Uključivanje obe duge u snimak može da da još interesantniji rezultat.

Polarizacioni filter
Ako imate polarizacioni filter eksperimentišite sa njim tako što ćete ga rotirati kako biste
videli kakve efekte će imati na snimak. Ustanovićete da tako možete da dobijete različite
zasićenosti boja, refleksija i nivoa kontrasta u snimku što može drastično da utiče na
kvalitet fotografije i pomogne vam da se duga još više istakne.

Blenda
Biranje različitih blendi će imati manje uticaja na samu dugu a više uticaja na ukupni
snimak. Birajte mali otvor blende i dobićete fotografiju u kojoj je veći deo scene u fokusu
(veća će biti dubina polja).

Stativ

Stabilizovanje fotoaparata prilikom fotografisanja pejzaža je važno, ali je posebno važno
kada fotografišete duge pošto se one često pojavljuju u tamnijim uslovima (kao pred
oluju) a ako koristite polarizacioni filter i mali otvor blende verovatno ćete trebati da
upotrebite sporiju brzinu zatvarača. Naravno, fotografije duge nisu nešto što možete da
planirate, tako da ćete možda morati da nađete neke alterantivne načine stabilizacije
fotoaparata (kamen, panj, drvo, zid i tako dalje).

 

Kako Da FotografišEte Na Direktnom Suncu

Digitalna fotografija Trekbekovi (0) Dodaj komentar   
Sunny Side Up

Zima je već nastupila i sve je manje sunčanih dana. Ali to nas ne sprečava da se polako
pripremamo za proleće obliveno sunčanim zracima i fotografisanje ljudi, dece i prirode.
Međutim, lepota sunčanih dana donosi jedan problem za svakog fotografa koji stremi
kvalitetnim snimcima - a to je fotografisanje na otvorenom pod direktnim suncem.
Snimanje na direktnom suncu može da proizvede fotografije koje imaju preveliki
kontrast, oduvane svetle tonove, refleksiju svetla u objektivu i boje koje su previše jake.
Takođe ako fotografišete portrete treba da se izborite sa subjektima koji žmirkaju na
jakom suncu.
Dakle, šta fotograf može da uradi povodom toga?
Evo nekoliko brzih i jednostavnih saveta za borbu sa problemima vezanim za
fotografisanje na otvorenom:

1. Pomerite se u senku
Neke subjekte (ili sebe) ćete moći da pomerite u senku. Ovo je posebno važno kada
fotografišete portrete, jer ljude uvek možete da pomerite na drugu lokaciju. Ponekad su
najbolja najjednostavnija rešenja.

2. Napravite sopstvenu senku
Ako vaš subjekt ne može da se pomeri (na primer, pravite makro fotografiju cveta)
napravite sopstvenu senku. Ili upotrebite senku nekod drugog objekta (na primer možete
da upotrebite kišobran, ili veliko parče kartona da biste blokirali sunce).

3. Upotrebite blic
Većina od nas je učila da sunce treba da bude iza nas kada fotografišemo kako bi subjekat
bio dobro osvetljen. Fotografisanje sa suncem koje vam bije u oči može da dovede do
refleksije svetla u objektivu ili da dovede do toga da je subjekt suviše taman. Ali i ovde
postoji spas u obliku upotrebe blica koji vam omogućuje da uklonite senke koje se
skupljaju usled jakog kontrasta.

4. Upotrebite reflektor
Drugi način da se eliminišu senke nastale od jakog sunca je pomoću reflektora. Reflektori
odbijaju svetlo od lica subjekta i omogućuju vam da snimate sa suncem koje vam bije u
oči - isto kao kada koristite blic.

5. Promenite perspektivu
Ponekad pomeranje subjekta nije moguće - ali pomeranje oko njega može da vam da
sasvim drugačiju sliku subjekta. Vi možete da se pomerite na drugu stranu subjekta,
možete da ga fotografišete od gore, ili možete da se spustite skroz na zemlju i
fotografišete ga od dole. Na taj način promenićete ugao pod kojim padaju sunčevi zraci
na subjekat i dobićete njegovu sasvim drugačiju predstavu.

6. Upotrebite zaštitnu kapicu za objektiv
Smeta vam refleksija svetla u objektivu? Ako je vaš fotoaparat kupljen zajedno sa
zaštitnom kapicom - izvadite je i upotrebite je. Ako je nemate - stvarno nije teško
napraviti je od kartonske kutije - ili upotrebite sopstvenu šaku kao zaštitu od sunca. Samo
se postarajte da vaša šaka i kapica ne upadaju u vidno polje objektiva fotoaparata.

7. Upotrebite filtere
Ponekad filteri mogu da budu od izuzetne koristi kada fotografišete na jakom suncu. Ja
stalno nosim sa sobom polarizacioni ili (ND) filter. Polarizacioni filter će vam omogućiti
da smanjite količinu svetla koje upada u objektiv, tako da ćete moći da koristite sporije
brzine zatvarača i manju blendu, ako vam je bitno da imate veću kontrolu nad
parametrima snimanja. Polarizacioni filter ima dodatni bonus u tome što vam omogućuje
da imate određenu kotnrolu nad bojama - pogotovo ako imate plavo nebo u
fotografijama.

8. Igrajte se sa podešavanjem ravnoteže beline
Mnogi digitalni fotoaparati imaju mogućnost da biraju različita podešavanja ravnoteže
beline. Iako vi možete da podesite ravnotežu beline tokom obrade (pogotovo ako snimate
u RAW formatu) eksperimentisanje sa ravnotežom beline može da se isplati. Ja uvek
fotografišem u RAW formatu a ravnotežu beline podešavam naknadno na računaru - ali
neki moji prijatelji to rešavaju na licu mesta.

9. Merenje svetla
Direktno sunce otežava precizno merenje količine svetla u sceni. Ja u ovakvoj situaciji
obično biram spot merenje svetlosti na mom DSLR fotoaparatu i merim svetlo na
glavnom subjektu scene koju fotografišem (tačka fokusiranja). Alternativno možete da
izaberete područje srednjih tonova za merenje ako želite da skoro sve bude dobro
eksponirano. Proverite vaše snimke odmah nakon snimanja da biste utvrdili da li treba da
promenite podešavanja (ako imate histogram na fotoaparatu upotrebite ga) a ako imate
vremena napravite nekoliko snimaka sa merenjem svetlosti u različitim delovima scene
kako biste kasnije mogli da izaberete najbolji snimak.

10. Birajte doba dana za fotografisanje
Većina nas nema vremena da sedi ceo dan i čeka savršeno svetlo - ali ako vi imate
vremena, imajte na umu da doba dana može da ima presudan uticaj na kvalitet
fotografije. Zora i sumrak su posebno dobra doba dana za snimanje pošto je direkcija i
boja svetla upotrebljivija od svetla koje imate u podne.

11. Fotografišite siluete
Izreka "Ako ne možete da ih pobedite vi im se pridružite" može ovde sasvim dobro da se
primeni. Ako vam jako sunce izaziva glavobolju - zašto ga ne biste iskoristili i pretvorili
vaše subjekte u siluete na svetloj pozadini? Da biste dobili ovakve snimke merite svetlo
na svetloj pozadini a ne na subjektu. Tako ćete dobiti fotografije u kojima je pozadina
dobeo eksponirana a subjekti su skroz tamni.

Some rights reserved ®