Kompenzacija ekspozicije je funkcija fotoaparata koja vam omogućuje da korigujete
ekspoziciju koju je izmerio svetlomer fotoaparata. Obično ovaj raspon podešavanja ide
od +2 do -2 EV u 1/3 koracima.
Preciznije rečeno vi možete da podesite ekspoziciju koju je izmerio svetlomer tako što
ćete reći fotoaparatu da dozvoli većoj količini svetlosti da uđe (pozitivna kompenzacija
ekspozicije) ili da smanji količinu svetlosti koja će da uđe (negativna kompenzacija
ekspozicije).
Tehnički gledano, vi možete da zapamtite izmerenu ekspoziciju, a onda se prebacite na
Manual (ručni) režim rada i ručno je podesite, to jest korigujete.
U zavisnosti od toga kako vaš fotoaparat izvodi kompenzaciju ekspozicije (i režima
snimanja koji ste izabrali), on može da podešava blendu dok brzinu zatvarača drži
nepromenjenom, zatim može da podešava brzinu zatvarača dok blendu drži
nepromenjenom, ili može da podešava i blendu i brzinu zatvarača. Na mom fotoaparatu,
fotoaparat prvo koriguje blendu dok brzinu zatvarača ne menja. Kada više ne može da
koriguje blendu, onda počinje da koriguje brzinu zatvarača.
Recimo da svetlomer izmeri brzinu zatvarača od 1/125 sekunde i blendu od F4.0.
Kada podesim fotoaparat na +1EV kompenzaciju ekspozicije, blenda se otvara za 1 f-stop
(na F2.8), dok brzina zatvarača ostaje nepromenjena (1/125 sekundi). Dakle ja sam
namerno podesio fotoaparat da preeksponira.
Kada podesim fotoaparat na -1EV kompenzaciju ekspozicije, fotoaparat zatvara blendu
za 1 f-stop (na F5.6), dok zadržava brzinu zatvarača koja je prvobitno podešena (1/125
sekundi). Ovog puta ja sam namerno podesio fotoaparat da podeksponira.
Sigurno se pitate zašto bi bilo ko namerno hteo da preeksponira ili podeksponira
fotografiju? Zato što postoje situacije kada svetlomer vašeg fotoaparata može da se
prevari.
Na primer, uzmimo situaciju u kojoj fotografišete subjekat u sceni koja je puna svetla
(plaža po sunčanom danu, ili scena gde je subjekat okružen snegom). U ovim situacijama,
ako biste koristili merenje svetlosti koje uzima prosek u čitavoj sceni, vaš fotoaparat bi
mogao da bude prevaren da izabere veliku brzinu zatvarača ili malu blendu (pod
pretpostavkoma da je ISO vrednost nepromenjena), što će za rezultat da da subjekat koji
je podeksponiran. Međutim, ako izaberete pozitivnu kompenzaciju ekspozicije, u
sledećem snimku glavni subjekat će biti dobro eksponiran - mada će okolina biti
preeksponirana.
Drugi primer je scena u kojoj je okolina previše tamna, a fotoaparat određuje ekspoziciju
prema manjku svetlosti birajući malu brzinu zatvarača ili veliku blendu (pod
pretpostavkom da je ISO nepromenjen), što će za rezultat dati preeksponiranje. Biranjem
negativne kompenzacije ekspozicije vi ćete podeksponirati okolinu, ali će glavni subjekat
biti dobro eksponiran.
To su samo dve od mnogo situacija u kojima biranje pozitivne ili negativne kompenzacije
ekspozicije ima smisla. U stvari, mnogi fotografi koriste braketiranje ekspozicije kada
snimaju važnu scenu kako bi osigurali da će bar jedan snimak biti dobro eksponiran.
Napomena: Braketiranje ekspozicije je funkcija fotoaparata koja vam omogućava da
napravite seriju od tri fotografije sa jednim okidanjem, gde će prva fotografija koristiti
izmerenu ekspoziciju, druga fotografija će koristiti pozitivnu kompenzaciju ekspozicije a
treća fotografija će koristiti negativnu kompenzaciju ekspozicije.
Na priloženim slikama možete da vidite praktičan primer primene pozitivne
kompenzacije ekspozicije.
