Kao i kod većine drugih pitanja vezanih za fotografiju, i ovde će odgovor da varira, u
zavisnosti od toga koji je vaš fotografski stil, fotoaparata koji koristite i vrste portreta koji
biste želeli da dobijete. Međutim, postoje određene početne tačke koje su karakteristične
za sve portrete i koje će vam pomoći da dobijete dobre rezultate na samom početku kako
biste mogli da počnete da eksperimentišete.
Prebacite se na prioritet blende (Aperture Priority Mode)
Kada fotografišete portrete treba da izbegavate sve automatizovan režime rada i da
koristite isključivo prioritet blende (aperture priority mode na engleskom). Ovaj režim
rada omogućuje fotografima da izaberu blendu sa kojom žele da fotografišu a fotoaparat
sam bira brzinu zatvarača koja će dati ispravnu ekspoziciju. Međutim, ako ste iskusni
fotograf, onda ćete najverovatnije koristiti manuelni režim rada, u kojem sami podešavate
sve parametre fotografisanja. Ali za nas smrtnike, biće sasvim dobar i prioritet otvora
blende.
Izaberite veliku blendu za lepe mutne pozadine
Veličina blende koju birate u režimu rada sa prioritetom blende će varirati od jedne
situacije do druge i od jednog objektiva do drugog - ali u većini slučajeva počećete sa
prilično velikom blendom pošto ćete tako smanjiti dubinu polja u vašim fotografijama. to
će vam omogućiti da dobijete lepu zamućenu pozadinu. Generalno gledano, portretni
režim rada radi upravo to. Lepota ovakvog načina fotografisanja je u tome što je vaš
subjekat jedini elemenat koji je ostao u fokusu - i koji tak postaje glavna fokalna tačka jer
su uklonjeni svi ometajući elementi.
Međutim, imajte u vidu da ako imate veoma brz objektiv biranje maksimalne blende
može toliko da smanji dubinu polja daće i neki delovi lica biti zemućeni. Takođe
maksimalna blenda može da znači da ne fotografišete sa najvećom oštrinom koju može
da da vaš objektiv. Smanjite blendu za jedan ili dva stopa i najverovatnije ćete dobiti
malo oštrije fotografije - ključ je u eksperimentisanju, naravno ako imate vremena za
njega.
Izaberite malu ISO osetljivost za glatke fotografije
ISO osetljvost koju koristite će varirati u zavisnosti od svetlosnih uslova koji vam stoje
na raspolaganju - ali u većini slučajeva, želećete da smanjite veličinu zrna ili šuma u
slikama tako što ćete izabrati malu ISO osetljivost, to jest, između 100 i 200 ISO. Glavna
stvar o kojoj treba da vodite računa je kako ovo podešavanje utiče na brzinu zatvarača.
Ponekad biranje male ISO osetljivosti znači da ćete koristiti bezine zatvarača koje su
suviše spore za dobijanje ošte fotografije. Ako je brzina zatvarača suviše mala na ISO
vrednosti koju ste izabrali, moraćete da povećate ili blendu ili ISO podešavanje.
Brzina zatvarača
Ako fotografišete koristeći prioritet otvora blende kao što smo vam predložili, brzina
zatvarača će se birati automatski nakon što ste izabrali blendu i ISO osetljivost. Međutim,
ako izaberete da fotografišete u manualnom režimu rada, moraćte da obratite pažnju na
brzinu zatvarača. Pošto se vaš subjekat pomera (čak i ako pokušava da ostane miran) vaša
brzina zatvarača treba da bude najmanje 1/60 sekundi ili veća. 1/125 je verovatno
najbolja brzina zatvarača, pogotovo ako ne koristite stativ.
Ravnoteža beline
Kao i kod prethodnih faktora, ravnoteža beline koju ćete koristiti i koja će vam biti
potrebna će da varira u zavisnosti od uslova u kojima fotografišete.
Režim fokusiranja
Mnogi digitalni fotoaparati omogućuju fotografu da bira između nekoliko režima
fokusiranja. Na jednoj strani je Auto Focussing podešavanje koje u većini slučajeva
koristi više tačaka fokusiranja kako bi odredilo gde da se fokusira. Na drugoj strani nalazi
se ručno fokusiranje kod kojeg fotograf ima potpunu kontrolu. U sredini se često nalazi
opcija za fokusiranje na jednu tačku u sceni.
Dok AF podešavanje koje bira između više tačaka fokusiranja u većini normalnih uslova
fotografisanja daje dobre rezultate, u nekim situacijama od velike pomoći može da bude
mogućnost ručnog fokusiranja ili fokusiranja na jednu tačku. Ja lično volim opciju za
fokusiranje na jednu tačku, pošto mi ona omogućuje da se precizno fokusiram na deo lica
koji mi je najinteresantniji, a to su skoro uvek oči subjekta.
Režimi merenja svetlosti
Slično opcijama za fokusiranje, većina digitalnih fotoaparata poseduje više različitih
režima merenja svetlosti. Opet ponavljamo, na većini fotoaparata ovi režimi idu od
sistema merenja svetlosti sa više tačaka gde se cela scena uzima u obzir prilikom
određivanja ekspozicije, pa sve do merenja koje uzima u obzir samo jednu tačku
(takozvano spot merenje), gde fotograf može da izabere mali deo slike na osnovu kojeg
će biti određena ekspozicija. Ja i ovde često biram spot merenje kada fotografišem
portrete - pogotovo kada je subjekat osvetljen od nazad ili kada u sceni postoje svetli i
tamni delovi koji mogu da poremete merenje ekspozicije.
