Duga je jedna od prirodnih pojava koja ima moć da vas zaustavi u pokretu kada se
odjednom pojavi u vreme kada to najmanje očekujete. Duge su prelepe - ali kako se duge
fotografišu? U ovom članku pokušaćemo da damo odgovor na to pitanje.
 

Pronađite dugu

Ovo je najverovatnije najteži deo čitavog procesa fotografisanja duge. Njihovo
pojavljivanje zavisi od velikog broja uslova i često se pojave bez ikakve najve ili
predznaka.
Međutim, budite spremni na pojavljivanje duge ako su ispunjena dva uslova - kiša i sunce
koje sija. Iz tog razloga one se često pojavljuju kada se približava oluja, kao i oko
vodopada, vodoskoka i sličnih vodenih tvorevina.

Pozadina

Pošto su duge providne jedan od ključnih faktora o kojima morate da vodite računa je da
njihova pozadina bude takva da budu istaknute što je više moguće. U idealnoj situaciji
trebaće vam pozadina koja nije prenatrpana i koja sadrži uglavnom tamnije boje (tamni
oblaci, planine i slično). Iako nije uvek moguće pronaći adekvatnu pozadinu - možda ćete
ustanoviti da možete da promenite ugao pod kojim snimate ili da se fokusirate samo na
deo duge koji se nalazi ispred odgovarajuće pozadine.

 

Kompozicija

Iako su duge prelepe - ono što je okružuje u najvećoj meri utiče na to da li će vaša
fotografija duge da se ističe u odnosu na druge. To znači da je veoam važno da pažljivo
osmislite vašu kompoziciju kada fotografišete dugu. Posebno obratite pažnju na sledeće
faktore:

• Pozicioniranje - kako pozicionirate dugu (i ostatak pejzaža) u vašem snimku je
veoma važno. Fotografska pravila kao pravilo trećine može da bude od koristi
kada razmišljate o fokalnoj tački i vođenju pogleda posmatrača u vašu fotografiju.
• Krajnje tačke duge - tačka u kojoj duga dotiče zemlju /horizont je važna tačka u
fotografiji duge. Ovo je prirodna tačka interesovanja zato vodite računa o njoj dok
kadrirate fotografiju. Možda đete želeti da zumirate na ovu tačku ili da brzo
promenite poziciju kako biste je poravnali sa nekim drugim objektom u sceni.
• Različite perspektive - brzo eksperimentišite sa različitim fokalnim dužinama
(ako imae različite objektive ili zum objektiv). Širokougaoni objektiv koji može
da uhvati čitavu dugu može da vam da predivne široke snimke - ali ne zaboravite
da zumiranje na deo duge može takođe da da spektakularne rezultate. Posebno
obratite pažnju na mesta u kojima se duga sreće sa drugim objektima - ili na
početak i kraj duge.

Prednji plan
Nemojte da razmišljate samo o pozadini fotografiej duge - uzmite u obzir i prednji plan.
To može da kreira dodatne tačke interesovanja snimku i može da vodi oko prema tački
fokusiranja. Takođe pazite da se u prednjem planu ne nađu neki objekti koji će
nepotrebno da odvlače pažnju.

Višestruke duge
Imajte na umu da tamo gde ima jedna duge često se naalzi i druga - ili barem još jedan
sloj preko prvog. Uključivanje obe duge u snimak može da da još interesantniji rezultat.

Polarizacioni filter
Ako imate polarizacioni filter eksperimentišite sa njim tako što ćete ga rotirati kako biste
videli kakve efekte će imati na snimak. Ustanovićete da tako možete da dobijete različite
zasićenosti boja, refleksija i nivoa kontrasta u snimku što može drastično da utiče na
kvalitet fotografije i pomogne vam da se duga još više istakne.

Blenda
Biranje različitih blendi će imati manje uticaja na samu dugu a više uticaja na ukupni
snimak. Birajte mali otvor blende i dobićete fotografiju u kojoj je veći deo scene u fokusu
(veća će biti dubina polja).

Stativ

Stabilizovanje fotoaparata prilikom fotografisanja pejzaža je važno, ali je posebno važno
kada fotografišete duge pošto se one često pojavljuju u tamnijim uslovima (kao pred
oluju) a ako koristite polarizacioni filter i mali otvor blende verovatno ćete trebati da
upotrebite sporiju brzinu zatvarača. Naravno, fotografije duge nisu nešto što možete da
planirate, tako da ćete možda morati da nađete neke alterantivne načine stabilizacije
fotoaparata (kamen, panj, drvo, zid i tako dalje).