Kupili ste digitalni SLR fotoaparat zato što ste mrzeli sporoću vašeg point-and-shoot
fotoaparata. Dobra vest: Vaše fotografije su sada bolje! Loša vest? Vi znate da one mogu
da budu još bolje - samo kada biste se usudili da napustite "auto" režim rada fotoaparata.
To je kao da se šunjate po susedstvu u novom Mustangu koristeći samo prvu brzinu. E pa
više nećete! Vreme je da preuzmete kontrolu, izađete na crtu i naučite šta sve možete da
uradite pomoću programskog režima rada.
U auto (automatskom) režimu rada fotoaparat donosi sve odluke umesto vas. Naravno, vi
kadrirate fotografiju i pritiskate okidač, ali ne morate da razmišljate o podešavanju
ekspozicije, i da li da upotrebite blic ili ne; fotoaparat razmišlja o tim stvarima umesto
vas. U većini slučajeva ovaj režim snimanja daje solidne rezultate, čak i ako fotografije
nisu na zavidnom umetničkom nivou. Međutim, prebacivanje u programski režim rada,
omogućava fotoaparatu da donosi neke odluke umesto vas, ali vama daje kontrolu nad tri
bitna podešavanja: blicom, ISO osetljivošću i ravnotežom beline.
Hajde da počnemo! Prebacite fotoaparat u programski režim rada tako što ćete okrenuti
dugme za biranje režima rada na "P", kao što je prikazano na slici gore.

Blic
Vaše opcije za blic su lako razumljive. Blic nikada neće automatski iskočiti i okinuti, bez
obzira na to koliko je mračna scena. Umesto toga, vi ćete morati sami da ga aktivirate ako
želite da ga upotrebite. Pa kada biste trebali da ga koristite? Tomovi knjiga bi mogli da se
napišu kao odgovor na ovo pitanje, ali glavna stvar koju treba da razumete je sledeće:
Naučite kako vaš fotoaparat radi i neće morati da koristite blic u problematičnim
situacijama fotografisanja, a znaćete kada da ga upotrebite kako biste poboljšali scenu
koristeći dodatno osvetljenje koje on nudi.
Evo na šta sam mislio. Ponekad je najbolje da upotrebie blic u situaciji u kojoj on nikada
ne bi automatski opalio, kao što je fotografisanje portreta na otvorenom. U toj situaciji,
svetlo blica eliminiše senke iz lica i dodaje atraktivan sjaj očima. Da biste sami isprobali
ovu tehniku, ručno izbacite blic tako što ćete pritisnuti dugme za blic koje se obično
nalazi sa leve prednje strane fotoaparata. Konsultujte uputsvo koje ste dobili sa
fotoaparatom ako ne možete da ga nađete.
Suprotno od ovoga, jedna od najgorih situacija u kojoj možete da upotrebite blic, sa
estetske tačke gledišta je situacija u kojoj je garantovano da će blic autoamtski okinuti:
fotografisanje ljudi pod sobnim svetlom. Grubo i tvrdo svetlo blica može da dovede do
toga da vaši subjekti izgledaju kao da su izašli iz groba, dok će njihovo okruženje biti
suviše mračno.
Da biste izbegli blic u programskom režimu rada, nemojte ništa da radite. On će se
aktivirati samo ako ga vi ručno aktivirate, zato jednostavno nemojte da pritisnete njegovo
dugme. Ali kako da fotografišete u lošim svetlosnim uslovima ako ne koristite blic? Ako
ne uradite ništa kako biste kompenzovali nedostatak blica, vaše slike će biti tamne i/ili
mutne. Šta možete da uradite da biste to izbegli? Mnogo toga.

ISO osetljivost
Brzina zatvarača i veličina blende su dva ključna faktora koji određuju koliko će svetla
ući u fotoaparat, ali danas nećemo govoriti o ovim podešavanjima. U programskom
režimu rada fotoaparat sam bira ova podešavanja. Ali bez obzira na to ko bira
podešavanja, ponekad brzina zatvarača i veličina blende nisu dovoljni da bi
kompenzovali nedostatak blica u zatvorenim prostorijama. Međutim, ako povećate ISO
osetljivost vašeg fotoaparata, vaš fotoaparat će biti osetljiviji na svetlo, što znači da će
biti potrebno manje svetla da se dobije ispravna ekspozicija. Evo kako se to radi
Pritisnite i držite ISO dugme dok istovremeno rotirate komandno dugme. Videćete na
LCD statusnom ekranu kako se menja ISO vrednost. Ako na vašem digitalnom SLR-u ne
možete da nađete kako se podešava ISO osetljivost pročitajte uputstvo koje ste dobili
zajedno sa fotoaparatom.
Za fotografisanje u zatvorenim prostorijama, probajte da povećate ISO na 800. Vi možete
da odete (najverovatnije) do 1600 ili čak još više na nekim fotoaparatima, ali postoji
jedan problem: Što je veća osetljivost tim je veća i količina šuma koji može da uništi
kvalitet slike.
Da li vredi povećati ISO osetljivost? Zavisi. Ponekad nećete želeti da dobijete izgled
karakterističan za upotrebu blica, ili nećete želeti da privučete pažnju na sebe sa blicem, a
u nekim situacijama ne bi vam ni vredelo da ga upotrebite - kao u situacijama kada je
subjekat suviše daleko da bi blic bio od koristi. U ovakvim situacijama treba da se
zapitate: Da li je malo šuma bolje nego da uopšte nemamo fotografiju? Na primer
upotreba blica na rođendanskom slavlju sigurno neće dočarati atmosferu. Ali ako
upotrebite ISO 800 sigurno ćete u tome uspeti.

Ravnoteža beline
Dakle rešili ste pitanje blica kao i slabih svetlosnih uslova tako što ste povećali ISO
osetljivost fotoaparata. Šta sada? Postoji još jedna opcija koju vam programski režim rada
prepušta da se zezate sa njim.
Možda o tome nikada niste razmišljali, ali pored činjenice da napolju skoro uvek ima više
svetla nego unutra, boje svetla se takođe razlikuju. Dnevno svetlo teži da bude plavksto,
dok sobne svetiljke naginju ka žutoj boji. To obično nije problem pošto je vaš fotoaparat
sposoban da kompenzuje ove razlike. Međutim, ako primetite da vaše slike imaju čudne
boje, znaćete da vaš fotoaparat ne odrađuje dobro posao i da je vreme da uzmete stvar u
svoje ruke.
Pritisnite i držite dugme za ravnotežu beline i vrtite komandno dugme. Videćete kako se
menjaju ikone na LCD statusnom ekranu, kao što je svetiljka, sunce, oblak i
fluorescentna svetiljka. Siguran sam da znate kakve vrste svetlosnih izvora označavaju
ove ikone. Probajte onu ikonu koja najbolje opisuje vaše svetlosne uslove.
Eksperimentišite! Mnogi ljudi vole da koriste podešavanje za oblačno nebo čak i kad
napolju nije oblačno.
Pored automatskog podešavanje ravnoteže beline, postoji još jedno podešavanje koje
treba da poznajete: ručno podešavanje reavnoteže beline. Ručno podešavanje ravnoteže
beline nije jednostavno, ali može jako da se isplati. Možda ćete trebati da konsultujete
uputstvo fototaparata za tačnu proceduru, ali ukratko radi se o sledećem: izaberite jedno
od podešavanja ravnoteže beline koje smo gore opisali, zatim fotografišete nešto što je
potpuno belo. Mnogi profesionalci nose sa sobom belo parče kartona baš za ovu namenu,
ali bilo šta što je belo može da posluži. Ispunite ceo kadar sa belom površinom, tako da
nikakava druga boja ne upada u scenu. Nakon što ste podesili ravnotežu beline pomoću
ovog snimka, možete da napravite koliko god hoćete snimaka u datom okruženju i bićete
sigurni da će boje biti verodostojne.

Zaključak
Čestitam! Upravo ste značajno proširili vaše horizonte u svetu digitalna fotografije i ušli
u jedan novi svet. Ako vam je ovo previše informacija za prvi put, zapamtite sledeće:
Uvek možete da se vratite na Auto režim fotografisanja. Pored toga, prebacivanje na
programski režim snimanja ne znači da treba da uradite sve što smo ovde naveli. Ako
želite samo da promenite ISO osetljivost, to je u redu. U tom slučaju nema potrebe da
dirate blic ili ravnotežu beline.
Nemojte da zaboravite da vratite podešavanje ravoteže beline na automatsko određivanje
kada ste završili fotografisanje. Nema ničeg goreg od toga da naletite na potencijalno
odličan snimak, snimite nekoliko fotografija samo da biste otkrili da sve fotografije imaju
predivnu nijansu plave boje zato što je vaše podešavanje ravnoteže beline ostalo na
parametrima koji su prilagođeni sasvim drugim svetlosnim uslovima.
Takođe nemojte da zaboravite da smanjite ISO osetljivost kada napustite situaciju sa
lošim svetlosnim uslovima. Automatsko podešavanje ravnoteže i nisko ISO podešavanje
su obično dobri za dnevne šetnju u potrazi za dobrim snimkom. Nakon izvesnog vremena
ovo prebacivanje vrednosti će postati deo vas i bez razmišljanja ćete ga izvoditi.