(10) Uvod U DOW Teoriju

Mala škola berze Trekbekovi (0) Dodaj komentar   

 

DOW teorija postoji skoro 100 godina a ipak, i u danasnjem visoko kompjuterizova
vremenu, osnove Dow teorije i dalje vaze. Razvijena od CHarles Dow-a doradjena
Hamilton i definisana od Robert Rhea, teorija se bavi ne samo tehnickom analizom
kretanjem cena akcija nego takođe i filozofijom berze. Mnoge ideje i komentari izl
Dow-a i Hamilton-a su na kraju postali aksiomi wall street-a ( ulica gde se nalazi )
ima onih koji veruju da su se vremena promenila, samo citanje teorije ce potvrditi
ponasa isto danas kao i pre 100 godina.
 
Teorija kako je prezentovana ovde je preuzeta iz knjige Robert-a Rhea, "The Dow
Iako se teorija pripisuje Dow-u, u stvari su pisanja William Hamilton-a posluzila ka
za ovu knjigu i za pravi razvoj teorije. Iako mnogi koncepti mogu biti primenjeni n
pojedinacne akcije, treba imati na umu da su ovo koncepti koji se najbolje vide kr
grupe akcija - indeks. Gde je moguce, veza između danasnjosti i originalne teorije
demonstrirana.
 
Okolnosti:
 
Charles Dow je razvio teoriju od svojih analiza kretanja cena akcija krajem 19. vek
svoje smrti 1902, Dow je bio vlasnik dela i urednik : The Wall Street Journal-a " Ia
nije napisao knjigu na temu Dow teorije, pisao je editorijale u kojima su se mogli
njegovi pogledi na spekulacije i na ulogu indeksa na berzi, a u stvari su S.A. Nelso
William Hamilton napisali teoriju u obliku u kom je znamo danas.
Nelson je napisao knjigu "ABC Of Stock Speculation " i bio je prvi koji je koristio te
theory." Hamilton je dalje razvijao teoriju u seriji clanaka u " Wall Street Journal-u
do 1929.Hamilton je takođe napisao "The Stock Market Barometer" 1922. koja je
obja?njavala teoriju u detaljima.

1932. Robert Rhea razvija teoriju dalje, analizom nekih 252 editorijala kroz koje su Dow
(1900-1902) i Hamilton (1902-1929) prenosili svoje misli o berzi. Rhea se takođe pozivao na
Hamiltonovu knjigu "The Stock Market Barometer".
 
Ova teorija se zasniva na setu pretpostavki :
 
Pretpostavke ove teorije moraju biti prihvacene da bi se sama teorija uopste razmatrala.
Naravno, ako bi se ikad dokazalo da ovi aksiomi nisu tacni, i ova teorija bi izgubila svoju
potporu.
 
Prva pretpostavka je :
 
Manipulacija
 
Manipulacija primarnog trenda je ne moguca. Kad je veliki ( ogroman ) novac u pitanju,
izazov manipulacije je takođe veliki. Nema argumenata da bi se cene mogle manipulisati,
međutim nema govora o tome da se mo?e manipulisati primarni trend. Svaka manipulacija
traje od nekoliko dana do nekoliko nedelja, i mogla bi biti izazvana od velikih investitora,
investicija , glasina itd..POjedinacne akcije mogu biti manipulisane, akcija krene naglo gore
naglo dole i nastavi sa svojim primarnim trendom .
 
Primeri: " PairGain Technology" akcije su skocile zbog lazne vesti na Bloomberg internet
sajtu. Međutim, kada je prevara otkrivena, akcija je pala na predjasnji nivo i svoj primarni
trend.
 
1979/80 bilo je pokusaja da se manipulise cenom srebra od brace Hunt. Cena Srebra je
poletelo na preko 50$ po finoj unci, ali se brzo vratila i nastavila svoj dugi pad posle otkrica
pokusaja manipulacijom trzista.
 
Dok je na kratak rok prevara radila, dugi trendovi su nadjacali za oko mesec dana. Hamilton
je takođe primetion da čak iako se individualne akcije mogu manipulisati, celu berzu je ne
moguce jer je ova jednostavno prevelika za manipulacije pojedinaca ili čak i ogromnih
pojedinacnih investitora.
 
Prosek je sve uzeo u obzir:
 
Berza Reflektuje sve informacije u cenama. Sve sto treba da se zna, neko već zna i ugradio
u svoju cenu. Cene predstavljaju total svih nadanja, strahova, ocekivanja itd od svih ucesnik
Kretanje kamatnih stopa, ocekivanja zarada, plan zarada, izbori za predsednika, i sve ostalo
je već uracunato u cenu. Neocekivane stvari će se dogoditi povremeno, ali obicno to mo?e
samo da promeni kurs na kratki rok. Primarni trend ostaje nepromenjen.
 
POgledajte primere svaki dan na berzi.Cena Coca kola je krenula u pad, pa je ponesena
ostatkom berze, pocela da raste u Oktobru i Novembru 1998 ali je u decembru nastavila da  ponovo pada i uskladjuje se sa svojim primarnim trendom. Po Dow teoriji, to kretanje cene
nasuprot primarnom trendu se zove sekundarno kretanje ili sekundarni trend.
 
Hamilton primecuje takođe da berza ponekad reaguje negativno na dobru vest. Za njega ,
razlog je jednostavan: Berza gleda u buducnost. U trenutku kad je vest dospela do javnosti,
ona se već ogleda u ceni. Ovo obja?njava stari aksiom Wall Street-a . Kupi na glasinu, prodaj
na vest. Kako se glasina siri, kupci pojacanom kupovinom podizu cenu akcija. Kad je vest i
zvanicno objavljena, cena je već dostigla nivo kvaliteta te vest. Yahoo je klasican primer,
 
Ako uporedite cene akcija yahoo-a po tromesecjima, yahoo cena raste sve do izvestaja o
zaradi. Iako zarada čak i prevazidje ocekivanja svaki put, cena akcija padne za oko 20% čim
se izvestaj objavi.
 
Teorija nije savrsena:
 
Hamilton i Dow spremno primecuju da Dow teorija nije recept da se predvidi berza. Ovo je
samo set principa koji treba da pomognu investitorima u njihovom istrazivanju berze. Dow
teorija obezbedjuje mehanizam za investitore koji uklanja deo emocija vezanih za berzu.
Hamilton zato i upozorava da investitori ne bi trebalo da budu pod uticajem zelja. U analizi
trzista , vodite racuna da budete objektivni i prepoznajte ?ta postoji a ne ?ta zelite da vidite.
Poruka je da su metodi indentifikacije primarnog trenda jasni i jednoznacni, i ne mogu se
razlicito interpretirati.
 
Iako ova teorija nije razvijena za trgovinu na kratki rok, ipak ima svoju vrednost. Bez obzira
na vremenski okvir, uvek vredi informacija koji je primarni trend. Oni koji uspesno primenjuju
Dow teoriju, retko su trgovali vise od 4,5 puta godisnje, ka?e Hamilton. Ne zaboravite,
dnevne , nedeljne i kratke fluktuacije cene mogu biti proizvod manipulacije, ali ne i primarni
trend.
 
Hamilton i Dow su pokusavali da razviju filter koji bi izolovao dnevne fluktuacije, i nikad nisu
brinuli o nekoliko poena ili o pronalazenju tacnog donjeg nivoa i vrha cene. Njihov glavni cilj
je bio da otkriju primarna i velika kretanja na berzi. Oba preporucuju proucavanje trzista na
dnevnoj osnovi, ali takođe preporucuju, koncentraciju na primarni trend. Vrlo je jednostavno
biti uhvacen u zaru trenutka i zaboraviti na primarni trend.
 

(9) GrešKe Investitora

Mala škola berze Trekbekovi (0) Dodaj komentar   

 

Investitori cesto vide situaciju lepsom nego sto ona to jeste. Gospodin William Goetzmann
profesor finansija na Yale skoli menadzmenta tvrdi da investitori umesto da promene
investiciju, oni prilagode svoja razmisljanja i ocekivanja tako da ova budu u skladu sa losim
rezultatima investiranja. Sta ovo znaci drugim recima: Oni ostaju investirani u fondove/akcije
koje gube radije nego sto ce priznati gresku. Njegova istrazivanja na ovu temu su obradjena
u ovom intervju-u :
 
Pitanje (P) : Kakve dokaze imate da pokazete da investitori veruju da je njihova investicija
bolja nego sto u stvarnosti jeste?
 
Odgovor (O) : Pitali smo dve grupe investitora o proslim rezultatima njihovih investicija.
Jedna studija se fokusira na grupu investitora iz Americke asocijacije individualnih investitora,
grupa za koju se veruje da se razume u investiranje. Druga se zasnivala na grupi arhitekti koji
su svoj profit ulagali u grupnu investiciju i za njih smo mislili da bas i nisu stalno informisani o
trenutnim ezultatima. Obe ove grupe su pogresno verovali da njihove investicije rastu brze
nego sto one u stvari rastu.
 
P : Da li su upuceniji investitori manje tolerantni na gubitke?
 
O: Oni su bili mnogo realniji u proceni njihovih rezultata. Oni su precenili svoje rezultate u
proseku 3.4%, nasuprot arhitektama koji su precenili svoje investicije celih 6.22%.
INteresantno je primetiti da sto su investitori imali vise uticaja na izbor menadzera fondova,
njihova percepcija rezultata je bila pozitivnija.
 
P : Dokazali ste znaci dve stvari: Sto vise uticaja na odluku ima investitor,on vise veruje u
kvalitet investicije, i drugo, da ljudi menjaju svoja nacela i verovanja, da bi pronasli
opravdanje za svoja dela ? ( npr losa investicija )
(Ovo je poznato kao kognitivna disonancija u psihologiji)
Koji od ova dva ima veci uticaj na ponasanje investitora?
 
O: Kognitivna disonancija ima veci uticaj. Investitori su bombardovani informacijama o
fondovima, menadzerima, berzama itd. Medjutim kad treba da te informacije koriste u
odabiru investicije, oni to filtriraju, oni zele da misle samo pozitivno.
 
P : Cak iako su dokazi ocigledni, vase istrazivanje pokazuje da investitori ne napustaju lose
investicije? Da li ima uticaja novcana cena promene ili je to jednostavno inercija?
 
O : Ljudi vrlo tesko prihvataju da su napravili gresku.Umesto toga, oni se nadaju da će
menadzer/trziste ili nesto trece to da reokrene. Takodje, upitajte se , ako je prva odluka bila  losa, kako doneti drugu? Jeste problem i gnjavaza prodavati jedno i kupovati drugo, ali je veći
uticaj psiholoskog faktora.
 
P : Primetili ste da investitori obicno precenjuju svoju investiciju i da da kognitivnom
disonancijom uskladjuju svoja verovanja sa realnoscu. Medjutim to nije problem na celom
trzistu. Na primer, veliki investitori retko investiraju, ili retko ostaju investirani u lose
investicije? Zbog cega postoji ova razlika izmedju individualnog i institucionalnog investitora
 
O: Mi smo pokusavali da odgovorimo na pitanje , postoje li investicione kuce koji koriste ovu
kognitivnu disonanciju, i znajuci da su ljudi inertni, naplacuju provizije a njihove investicije
stagniraju, i da li bi mo?da ovu oblast trebalo zakonski urediti u ovom segmentu.Medjutim ,
nasli smo samo malu grupu investicija ( fondova ) koje padaju u odnosu na rezultate celog
trzista i kod njih nije ni bilo puno novca. U stvari, pokazalo se da se investicione
kompanije same disciplinuju, ukidaju gubitnike, spajaju ih sa boljim fondovima ili slicno. 

(8) Prednosti TehničKe Analize

Mala škola berze Trekbekovi (0) Komentari (1)   

 

Fokus na cenu: Ako je cilj da se predvidi cena u buducnosti, onda je logicno da se fokusira na
kretanje cene.Promeni cene obicno predhode fundamentalna desavanja. fokusiranjem na
cenu i njeno kretanje, tehnicari se automatski fokusiraju na buducnost.Berza je jedan od
glavnih indikatora ekonomije i generalno je 6-9 meseci ispred. Da se odrzi korak, logicno je
da se analizira cena. Vrlo cesto se javljaju znaci na berzi koji signaliziraju predstojecu veliku
promenu. Tehnicar ce period akumulacije prepoznati kao dokaz predstojeceg rasta i periode
rasterecenja ( rasprodaje ) kao predstojeci pad)
 
Ponuda, Traznja i Cena:
 
Mnogi tehnicari koriste OPEN, HIGH, LOW, CLOSE, kad analiziraju pomeranje cena akcije.
Uzevsi odvojeno ove informacije ne znace puno. Zajedno, medjutim one reflektuju sile
ponude i traznje.
 
Podrska/Otpor : Jednostavna analiza grafa bi lako identifikovala nivoe podrske i otpora. Oni
se obicno reflektuju periodima trgovine ( male promene cene ) gde se cene krecu o
odredjenom opsegu, sto govori da su ponuda i traznja izjednaceni. Kada se cena pomeri izvan
opsega trgovine to znači da je ili ponuda ili potraznja nadjacala onu drugu.
Ako cene krenu na gore, potraznja se znaci povecala, a ako cene krenu na dole, ponuda je
jaca.
 
U stvari graf nam prica pricu , i lakse se cita nego tablica gde bi sve tacke bile upisane.Tu se
vide:
 
Reakcije pre i posle nekih vašnih dogadjaja.
Nivo dinamicnosti promene cene ( skokovi i padovi ili blage linije rasta ili pada )
Pogled na kolicinu trgovanja odredjene akcije (volumen )
Relativnu vrednost akcije u odnosu na Berzu.
Graf nam lako pomaze da vidimo kad da udjemo ( kupimo ili prodamo ) ali takodje i izlaznu
tacku ( da se zatvori short ili long )
Neki analiticari koriste fundamentalnu analizu da biraju akcije a tehnicku da biraju kad da
kupe ili prodaju.
Tehnicka analiza mo?e da olaksa prepoznavanje otpora ( ponuda ) ili podrske ( traznja) i ito
tako nagle promene.
Jednostavno, čak i samo cekanje da porast krene pa tek onda uci ce povecati prinos u odnosu
na vreme na trzistu.
Takodje je va?no da se zna istorija cene. Ako akcija za koju ste mislili da je odlicna u
predhodne dve godine nije menjala volumen i cenu, graf vam pokazuje da se berza ne slaze  sa vasim misljenjem. Ako je akcija već dosta napredovala u ceni, mo?da treba sacekati da se
malo vrati, ili ako je akcija vrlo nisko, isplatice se cekati da se trend preokrene i da se pojavi
povecan interest na berzi.
 
Slabosti tehnicke analize:
 
Analiticka pristrasnost: Kao i sa fundamentalnom analizom, tehnicka analiza je subjektivna i
nasa licna pristrasnost se ogledava u analizi. Va?no je biti svestan ove pristrasnosti kada se
analizira graf. Ako je analiticar optimista, i veruje u rast, njegova analiza ce to verovatno da
odlsikava. Isto tako za pesimistu.
 
Tehnicka analiza je Uvek otvorena za razlicita tumacenja. Iako postoje neke norme, mnogo
puta ce tehnicari gledajuci u isti graf izvuci razlicite zakljucke i videti razlicite oblike. Oni ce
imati logicna obja?njenja za otpor, podrsku i moci ce da opravdaju svoje misljenje. Pitanje je
vecno: da li je casa poluprazna ili do pola puna?
 
Tehnicka analiza kasni: Dok se analizira trend, veliki deo trenda je već prosao. Posle toliko
vremena, odnos rizika i moguce zarade nije tako povoljan. Ovo je i najveca kritika Dow
Teorije.
 
Kad pocnete da se bavite tehnickom analizom, videcete gomile indikatora i pravila odjednom.
Medjutim , sva ova pravila imaju izuzetke i podlozni su promenama pod uticajem spoljnih
faktora. Ono sto funkcionise za jednu akciju ne mora da vazi za drugu. Ako za IBM ciklus traje
70 dana, za drugu kompaniju mo?e biti 50 ili 90 . Iako postoje mnoga univerzalna pravila
tehnicke analize svaka individualna akcija ima svoje male izuzetke.
 
Zakljucak:
 
Tehnicki analiticar shvata trziste kao 80% psiholosko i 20% logicno. Fundamentalista ga
shvata kao 20% psiholosko i 80% logicno. Ovaj odnos mo?e biti osporavan ali nema spora
oko trenutne cene akcije. Na kraju krajeva svi je mogu videti, i niko u nju ne sumnja. Cena
dakle predstavlja sumu znanja svih ucesnika a oni su sa svoje strane izanalizirali sve sto je
moguce pa čak i nemoguce. Ovo je sila ponude i traznje na berzi. Tehnicar se fokusira, jos
jednom da ponovimo samo na konacni proizvod - cenu. Koja je cena, kakva je bila pre, kakva
će bitisutra?
 
Konacno, tehnicka analiza je fleksibilna i treba je tako i koristiti. Izucavanje mo?e biti
komplikovano, i uzima vremena ali mo?e doneti dobre rezultate.

(7) TehničKa Analiza

Mala škola berze Trekbekovi (0) Komentari (3)   

 

Tehnicka analiza je analiza kretanja cena u proslosti, da bi se mogle predvideti cene u
buducnosti.Tehnicki analiticari se skoro ekskluzivno oslanjaju na grafove ( charts ) u svojim
analizama.Ova vrsta analize se mo?e primeniti na svim berzanskim proizvodima gde se
ponuda i traznja imaju jak uticaj na cenu.
 
"cena" se odnosti na cenu u odredjenom trenutku, npr
OPEN ( cena sa kojom je period trgovanja poceo )
CLOSE ( cena sa kojom je period trgovanja zavrsen )
HIGH ( najvisa cena u datom periodu)
LOW (Najniza u datom periodu)
PERIOD oznacava dan, nedelja,mesec, sat, 5 minuta ,tick ( "tick" je promena u ceni akcije od
jedne prodaje/kupovine do sledece )
 
Dodatno , analiticari analiziraju i volumen i kamate i ostale stvari koje mogu uticati na cenu
akcije.
Pocetkom 20. veka, DOW teorija je polozila osnove za modernu tehnicku analizu. Ovo nije
bila formalna teorija, nego pisanja
gospodina Charles Dow-a u periodu od nekoliko godina. 3 principa odskacu:
 
Price Discounts Everything ( samo je cena va?na )
 
Price Movements are not Totally Random -Kretanje cena nije potpuno slucajno.
 
What is More Important than Why - STA je va?nije od zasto.
 
Price Discounts Everything:
( samo je cena va?na ) Tehnicki analiticari veruju da trenutna cena reflektuje u celosti sve
informacije. Posto su sve informacije već absorbovane u ceni akcija, onda je ta cena realna i
ona je osnova za analizu. Na kraju krajeva cena na trzistu reflektuje ukupno znanje svih
ucesnika, investitora, trgovaca, menadzera,analiticara za kupce, analiticara za prodavce,
fundamentalne analiticare itd.Mora se priznati da se cena formirana od tako impresivne liste
ljudi mora postovati. Tehnicki analiticari koriste informacije sadrzane u ceni da bi tumacili ?ta
trziste "govori" da bi formirali misljenje o buducnosti.
 
Kretanje cena nije potpuno slucajno:
Vecina tehnicara se slaze da se cene menjaju u trendovima. Takodje, slazu se da ima perioda
kad nema trenda.Kad bi kretanje cena bilo potpuno slucajno, cela ova diskusija ne bi imala
smisla. U knjizi " Schwager on Futures: Technical Analysis" Jack Schwager kaze: Jedan nacin
gledanja na ovo je da trziste odredjuje cenu na slucajan nacin, ispresecan kratkim periodima
koji nisu slucajni. Cilj tehnicara je da identifikuje te periode ( npr. glavne,velike trendove ) i
da na njima zarade. Sa obzirom da se tehnicka analiza mo?e primeniti na mnoge periode  vremena, moguce je identifikovati kratke i duge trendove.
 
ovaj sajt nema mogucnosti graficke prezentacije pa se primeri ne mogu pokazati ovde.
 
U osnovi, u jednom glavnom trendu kad cena ide gore, postoje mnoge dnevne i fluktuacije
svakog sata, koje mogu ici na dole. Isto tako trendovi su ispresecani periodima trgovine, kad
cena stoji u odredjenom rangu.
 
STA je va?nije od zasto.
 
U knjizi "The Psychology of Technical Analysis" Tony Plummer parafrazira Oscar Wilde-a i
kaze: Tehnicki analiticar zna cenu svega a vrednost nicega" Tehnicare, kako zovu tehnicke
analiticare zanimaju samo dve stvari:
 
1: Koja je trenutna cena?
2: Koja je istorija promene cene?
 
Konacno, cena je rezultat sila ponude i traznje za neku akciju. Cilj analiticara je da predvidi
pravac promene cene.
Fokusirajuci se samo na cenu, oni predstavljaju direktan prilaz. Fundamentalisti pitaju za?to
je cena takva?
Za tehnicare, to pitanje je veoma siroko, a na odgovore su sumnjicavi.Zato se sva paznja
usmerava na STA a ne na STO?
 
Sto je cena porasla? Vrlo jednostavno, vise kupaca nego prodavaca, na kraju krajeva,
vrednost necega je samo ono sto je kupac spreman da plati. Koga zanima zasto?
 
Opsti koraci u TEHNICKOJ ANALIZI:
 
Mnogi tehnicari koriste top- down ( odozgo na dole ) pristup koji pocinje sa sirokom makro
analizom.
Onda se ovi veliki delovi razbijaju na manje i fokusirane mikro delove. Na primer, moguca su
ova 3 koraka:
1 Istrazuje se trziste na osnovu glavnih indexa kao S&P 500, Dow Industrials, Nasdaq and
NYSE Composite.
2 Istrazuju se sektori ( industrije ) da se nadju najslabije i najace grupe unutar trzista ( berze
)
3 Pojedinacne akcije da se identifikuju najace i najslabije akcije unutar izabranih grupa.
 
S'obzirom da su principi tehnicke analize univerzalno primenjljivi, svaki od koraka opisanih
gore mo?e da se sprovede i bez diplome ekonomskih nauka. Graf je Graf. Nema veze da li je
2 dana ili 2 godine,nema veze jeli akcija, roba ili trziste novca ( forex) Tehnicki principi
podrske ( support ) otpora ( resistance) trend, i ostali mogu se primeniti na svaki graf. Ovo
ne znači da je tehnicka analiza laka i uspeh kao i svuda zahteva ozbiljno proucavanje,
posvecenost i mozak otvoren za nove ideje.

 

ANALIZA GRAFA:
 
Glavni trend: Utvrdjivanje glavnog trenda je prvi korak. Jedan od nacina utvrdjivanja trenda
je "pokretnim prosekom "
 
(moving average) Sve dok je cena iznad utvrdjenog trenda, ovaj trend se zove "bullish" bull -
bik ili uzlazni trend.
 
Support: ( podrska ) predhodna niza cena u odnosu na sadanju oznacava cenu podrske. ( da
nije bilo te kupovine, cena bi pala a ne porasla) Pad ispod podrske bi se već nazvalo "bearish"
bear - medved ili silazni trend.
 
Resistance: (otpor ) Predhodne vise cene u odnosu na sadasnje oznacavaju nivo otpora. ( na
toj ceni nije bilo kupca da je podrzi, pa je cena pala) Ako cena ode iznad nivoa otpora , ona
postaje uzlazna ( bullish)
 
Momentum: Momentum se obicno meri oscilatorima kao npr MACD ( moving average
confergence divergence ) konvergencija i divergencija pokretnog proseka uzeta za duzi i kraci
period. Ako je MACK iznad EMA ( eksponencijalnog pokretnog proseka ) ili pozitivan, onda je
momentum bullish ili u najmanjem se popravlja.
 
Buying/Selling Pressure: ( pritisak kupovine/prodaje )Indikator za akcije i indekse gde se
kolicina ( volume) razmene mogu pratiti se izrazava ovim odnosom.
 
Relative Strength: (relativna snaga ) podelite cenu akcije sa nekim pokazateljem ( npr S&P
500) Ako ove tacke ucrtate u graf u odredjenim intervalima dobicete liniju koja ce da vam
pokaze da li akcija raste ( raste brze od indeksa ) ili pada( raste sporije od indeksa ) u odnosu
na index.
 
Na kraju se sve to sklopi u zakljucak koji treba da objasni:
 
Snagu vazeceg trenda
Zrelost, ili u kojoj je fazi trend.
odnos rizika i moguceg dobitka nove pozicije ( kupovine ili prodaje )
Ulazne tacke za novu poziciju.
 
Odozgo na dole analiza:
 
Za svaki segment, ( berza, sektor ili akcija ) investitor bi analizirao grafove na dugi rok i
kratak rok da pronadje odredjene akcije koje odgovaraju njegovim kriterijumima. Prvo se
analizira berza u celini, celo trziste , mo?da S&P 500 ili slican index. AKo je berza uzlazna (
bullish) onda se analizira graf sektora i oni sektori koji najvise obecavaju bi bili analizirani da
se pronadju pojedinacne akcije za analizu. Jednom kad se nadju 3,4 industrije,traze se
pojedinacne akcije. Kad se izabere 10-20 akcija iz svake industrije, nadje se 3,4 koje najvise  obecavaju.
Zavisno od striktnosti kriterijuma konacan broj mo?e biti manji ili veci. 
 

Some rights reserved ®