Kako Da FotografišEte Prirodu

Digitalna fotografija Trekbekovi (0) Dodaj komentar   

 

U čemu je tajna fotografisanja prelepih fotografija prirode? U ovom članku daćemo vam
nekoliko saveta koji će vam pomoći da počnete da se razvijate kao fotograf i vremenom
postanete majstor za fotografisanje prirode.

Naučite da vidite svetlo
Tražite interesantne kombinacije boja, svetla, senki i tekstura. Najbolje svetlo je obično
jutarnje svetlo (toplije, žuto), zatim svetlo u kasno popodne, ili u sumrak (toplije sa
crvenim nijansama). Sredinu dana karakterišu guste senke i jak kontrast sa kojima senzori
fotoaparata teško izlaze na kraj. Ako je pejzažna fotografija vaša velika strast, naučiti
videti svetlo je najvažniji talenat, tojest veština koju treba da razvijete.

Probajte nove perspektive
Približite se cvetu ili kori drveta, možda samo na nekoliko inča. Pogledajte gore,
pogledajte dole. Jedno važno pravilo je da uvek pogledate iza sebe, jer ponekad je
najbolja fotografija ona pored koje ste prošli, ali ste je videli sa pogrešne strane.
Zamrznite kretanje vodopada sa velikim brzinama zatvarača, ili ga zamutite sa sporim.
Neka glavni subjekat ne bude uvek u centru fotografije. Primenjujte pravilo trećina,
postavljajući subjekat fotografije u levu ili desnu trećinu kadra.
Kada fotografišete pejzaže, dajte fotografiji dubinu tako što ćete uključiti u sliku kako
bliske tako i udaljene objekte. Time ćete dobiti bolji osećaj veličine. Pronađite situacije u
kojima bliski objekti obuhvataju udaljene objekte. Ne zaboravite da koristite stativ u
ovim situacijama. To će vam omogućiti da koristite najmanju moguću blendu, kako biste
dobili najveću dubinu polja.

Približite se subjektu koliko je to moguće
Kada kažem da se približite mislim na to da se približite sasvim blizu. Još bliže. Ispunite
scenu sa subjektom. Lako je biti daleko od subjekta, ali je teško prići veoma blizu. Kada
ste u dilemi, priđite bliže. Mnogi početnici su šokirani kada vide svoje prve fotografije
divljih životinja. Životinje koje su oni snimili nakon dugog i bolnog praćenja su male
tačke koje se jedva prepoznaju.
Međutim, često ne postoji nikakva šansa da se ispuni scena sa subjektom bez dobrog
telefoto objektiva. Takođe može da se desi da ste mogli da priđete bliže ali niste. Zašto?
Prvo, niste uspeli da identifikujete životinju. Malo sivog u moru zelenog... o pa to je
nosorog u travi! A kada ste napokon videli životinju ona vam je skroz zaokupila pažnju.
Blokirali ste sve opažaje oko nje i videli ste samo nju.
Ali fotoaparat ne može to da uradi. On pokazuje stvari onakvima kakve su, bez ikakvih
ulepšavanja. Takođe treba da imate u vidu da kada fotografišete određenu scenu, vi je u
stvari smanjujete. Na primer, kada vidite pticu veličine 4 inča, ona će biti velika samo 1/4
inča u standardnoj štampi. To svakako neće ostaviti isti utisak kao fotografije koje ste
videli u časopisima. Zašto? Zato što profesionalni fotografi toliko priđu životinjama da
mogu da naprave štampu koja je veća od samog života. Blizina je ono što impresionira
posmatrača.
Kako da priđete tako blizu? Tajna je delom u strpljenju a delom u tehnici. Telefoto
objektiv je obavezan deo opreme. Za profesionalne fotografije divljih životinja, trebaće
vam najmanje 400 mm., 500 mm. ili 600 mm. telefoto objektiv. Ovi objektivi su
nedostižni za većinu, jer su ekstremno skupi.
Ali telefoto objektiv od 200 mm. može da da dobre rezultate kod fotografisanja jelena i
drugih većih životinja. Ali za manje životinje, 200 mm. nije dovoljno. Trebaćete da
stegnete kaiš jedno vreme ako želite da kupite telefoto objektiv od 300 mm. ili još veće
žižne daljine.
Pored svega navedenog, mnogi fotografi koriste kamuflirana skloništa. To može da bude
šator, zid od kamuflažnog materijala, kola, pa čak i prozor. Cilj je da divlje životinje
same dođu do fotografa..
Jedan izuzetak od pravila blizine je fotografisanje pejzaža. Dok telefoto objektiv može da
vam da interesantnu fotografiju planine ili potoka iz blizine, širokougaoni objektiv će
najvernije odslikati ono što vidite. Vi ste sposobni da jednim pogledom obuhvatite ceo
pejzaž, ali vaš fotoaparat može da obuhvati samo jedan njegov deo.

Koristite stativ gde god možete
Ovo je savet koji većina početnika ignoriše, ali vi nemojte. Kada se početnici u fotografiji
sretnu, glavne prepirke se vode oko toga koja tela fotoaparata su najbolja. Profesionalci
se prepiru oko toga koji stativi i glave su najbolji.
Nosite stativ sa sobom svaki put kada fotografišete. Mnogi telefoto objektivi ne mogu da
se drže mirno bez stativa. Telefoto objektivi takođe dovode do gubitka dela svetlosnih
mogućnosti, tako da ćete često trebati da koristite manje brzine zatvarača. Na brzinama
zatvarača čije su vrednosti manje od fokalne dužine vašeg objektiva (na primer, 1/50
sekundi sa objektivom od 50 mm. ili 1/200 sekundi sa objektivom od 200 mm.), vi
rizikujete da dobijete mutne fotografije. Takve greške možete da minimizirate tako što
ćete prisloniti fotoaparat na nepokretne objekte kao što je stena ili drvo, ali to će vam dati
samo jedan stop sporiju brzinu zatvarača nego u standardnoj situaciji.
Za početnike, bilo koji stativ će biti dobar. Ali što je stativ lakši, tim su veće šanse da ćete
ga poneti sa sobom. Američki fotografi prirode često nose teške stative, ali to rade samo
zato što su kola za njih produžeci njihovog tela. Na mestima gde morate da idete peške,
trebaće vam lagani tripod..

Putujte koliko god možete
Najbolje prilike za fotografisanje se pojavljuju samo u određeno doba godine. Zato budite
spremni da putujete, da fotografišete svako mesto u vreme kada su prilike najbolje. Iako
ćete možda želeti ponovo da odete u određeno mesto ali u drugo doba godine, kako biste
kreirali reprezentativniji portfolio, postarajte se da prva poseta bude u najbolje vreme za
fotografisanje.

Snimajte puno fotografija
Većina ozbiljnih fotografa prave veći broj fotografija istog subjekta, probajući trazličite
uglove i ekspozicije. Sa današnjim digitalnim fotoaparatima, snimanje vas ne košta ništa.
Kada prebacite slike na računar, izdvojte nekoliko najboljih, a ostale možete da poklonite
lokalnom klubu ljubitelja prirode, ili nešto slično. Da biste mogli puno da fotografišete
uvek nosite i dopunske memorisjke kartice sa sobom.

Vodite beleške
Kao i kuvanje, ako ne možete da zapamtite recept koji ste koristili kada vam je uspeo
specijalitet, onda nikada nećete naučiti dovoljno da ga ponovo napravite. Srećom,
digitalni fotoaparati beleže sve bitne podatke, kao što je ekspozicija, ravnoteža beline,
blenda i slično, tako da možete kasnije da ih proučite.

Vežbajte rad sa fotoaparatom
Vežbajte rad sa fototaparatom sve dok on ne postane produžetak vašeg tela, tojest vaša
druga priroda. Mnoge prilike u fotografiji prirode, i uopšte u fotografijia, kratko traju.
Nećete biti sretni ako propustite odličan snimak samo zato što niste mogli da se setite gde
se isključuje automatsko podešavanje ekspozicije. Zato nemojte da ograničite vašu
fotografiju samo na prirodu; koristite vaš fotoaparat gde god i kad god vam se pruži
prilika. Venčanja (ne vaše) su dobro vreme za vežbanje vaših instikata i refleksa.

Uživajte u vašoj fotografiji
Nemoje da se toliko zanesete fotografijom da zaboravite da uživate u onom što vidite.
Fotografija je slaba zamena za to što ste tamo, zato uživajte u lepotama oko sebe. Neka
fotografija bude deo zabave i uživanja, a ne krajnji cilj (osim ako ste profesionalni
fotograf). Kako budete napredovali u radu, tako ćete sve više da delite vaša iskustva i
zapažanja sa drugima photo.net-ove Nature Photography stranice nude najbolje resurse
na Internetu.

Čitajte knjige
Postoji mnogo dobrih knjiga o fotografisanju prirode. Nemojte da se libite da ih kupite,
pošto će vam pružiti mogućnost da sagledate fotorafisnaje pejzaža iz perpektive drugih
fotografa i saznate nove "cake".

Kako Da Koristite Programski RežIm Rada Na VašEm DSLR Fotoaparatu

Digitalna fotografija Trekbekovi (0) Dodaj komentar   

 

Kupili ste digitalni SLR fotoaparat zato što ste mrzeli sporoću vašeg point-and-shoot
fotoaparata. Dobra vest: Vaše fotografije su sada bolje! Loša vest? Vi znate da one mogu
da budu još bolje - samo kada biste se usudili da napustite "auto" režim rada fotoaparata.
To je kao da se šunjate po susedstvu u novom Mustangu koristeći samo prvu brzinu. E pa
više nećete! Vreme je da preuzmete kontrolu, izađete na crtu i naučite šta sve možete da
uradite pomoću programskog režima rada.
U auto (automatskom) režimu rada fotoaparat donosi sve odluke umesto vas. Naravno, vi
kadrirate fotografiju i pritiskate okidač, ali ne morate da razmišljate o podešavanju
ekspozicije, i da li da upotrebite blic ili ne; fotoaparat razmišlja o tim stvarima umesto
vas. U većini slučajeva ovaj režim snimanja daje solidne rezultate, čak i ako fotografije
nisu na zavidnom umetničkom nivou. Međutim, prebacivanje u programski režim rada,
omogućava fotoaparatu da donosi neke odluke umesto vas, ali vama daje kontrolu nad tri
bitna podešavanja: blicom, ISO osetljivošću i ravnotežom beline.
Hajde da počnemo! Prebacite fotoaparat u programski režim rada tako što ćete okrenuti
dugme za biranje režima rada na "P", kao što je prikazano na slici gore.

Blic
Vaše opcije za blic su lako razumljive. Blic nikada neće automatski iskočiti i okinuti, bez
obzira na to koliko je mračna scena. Umesto toga, vi ćete morati sami da ga aktivirate ako
želite da ga upotrebite. Pa kada biste trebali da ga koristite? Tomovi knjiga bi mogli da se
napišu kao odgovor na ovo pitanje, ali glavna stvar koju treba da razumete je sledeće:
Naučite kako vaš fotoaparat radi i neće morati da koristite blic u problematičnim
situacijama fotografisanja, a znaćete kada da ga upotrebite kako biste poboljšali scenu
koristeći dodatno osvetljenje koje on nudi.
Evo na šta sam mislio. Ponekad je najbolje da upotrebie blic u situaciji u kojoj on nikada
ne bi automatski opalio, kao što je fotografisanje portreta na otvorenom. U toj situaciji,
svetlo blica eliminiše senke iz lica i dodaje atraktivan sjaj očima. Da biste sami isprobali
ovu tehniku, ručno izbacite blic tako što ćete pritisnuti dugme za blic koje se obično
nalazi sa leve prednje strane fotoaparata. Konsultujte uputsvo koje ste dobili sa
fotoaparatom ako ne možete da ga nađete.
Suprotno od ovoga, jedna od najgorih situacija u kojoj možete da upotrebite blic, sa
estetske tačke gledišta je situacija u kojoj je garantovano da će blic autoamtski okinuti:
fotografisanje ljudi pod sobnim svetlom. Grubo i tvrdo svetlo blica može da dovede do
toga da vaši subjekti izgledaju kao da su izašli iz groba, dok će njihovo okruženje biti
suviše mračno.
Da biste izbegli blic u programskom režimu rada, nemojte ništa da radite. On će se
aktivirati samo ako ga vi ručno aktivirate, zato jednostavno nemojte da pritisnete njegovo
dugme. Ali kako da fotografišete u lošim svetlosnim uslovima ako ne koristite blic? Ako
ne uradite ništa kako biste kompenzovali nedostatak blica, vaše slike će biti tamne i/ili
mutne. Šta možete da uradite da biste to izbegli? Mnogo toga.

ISO osetljivost
Brzina zatvarača i veličina blende su dva ključna faktora koji određuju koliko će svetla
ući u fotoaparat, ali danas nećemo govoriti o ovim podešavanjima. U programskom
režimu rada fotoaparat sam bira ova podešavanja. Ali bez obzira na to ko bira
podešavanja, ponekad brzina zatvarača i veličina blende nisu dovoljni da bi
kompenzovali nedostatak blica u zatvorenim prostorijama. Međutim, ako povećate ISO
osetljivost vašeg fotoaparata, vaš fotoaparat će biti osetljiviji na svetlo, što znači da će
biti potrebno manje svetla da se dobije ispravna ekspozicija. Evo kako se to radi
Pritisnite i držite ISO dugme dok istovremeno rotirate komandno dugme. Videćete na
LCD statusnom ekranu kako se menja ISO vrednost. Ako na vašem digitalnom SLR-u ne
možete da nađete kako se podešava ISO osetljivost pročitajte uputstvo koje ste dobili
zajedno sa fotoaparatom.
Za fotografisanje u zatvorenim prostorijama, probajte da povećate ISO na 800. Vi možete
da odete (najverovatnije) do 1600 ili čak još više na nekim fotoaparatima, ali postoji
jedan problem: Što je veća osetljivost tim je veća i količina šuma koji može da uništi
kvalitet slike.
Da li vredi povećati ISO osetljivost? Zavisi. Ponekad nećete želeti da dobijete izgled
karakterističan za upotrebu blica, ili nećete želeti da privučete pažnju na sebe sa blicem, a
u nekim situacijama ne bi vam ni vredelo da ga upotrebite - kao u situacijama kada je
subjekat suviše daleko da bi blic bio od koristi. U ovakvim situacijama treba da se
zapitate: Da li je malo šuma bolje nego da uopšte nemamo fotografiju? Na primer
upotreba blica na rođendanskom slavlju sigurno neće dočarati atmosferu. Ali ako
upotrebite ISO 800 sigurno ćete u tome uspeti.

Ravnoteža beline
Dakle rešili ste pitanje blica kao i slabih svetlosnih uslova tako što ste povećali ISO
osetljivost fotoaparata. Šta sada? Postoji još jedna opcija koju vam programski režim rada
prepušta da se zezate sa njim.
Možda o tome nikada niste razmišljali, ali pored činjenice da napolju skoro uvek ima više
svetla nego unutra, boje svetla se takođe razlikuju. Dnevno svetlo teži da bude plavksto,
dok sobne svetiljke naginju ka žutoj boji. To obično nije problem pošto je vaš fotoaparat
sposoban da kompenzuje ove razlike. Međutim, ako primetite da vaše slike imaju čudne
boje, znaćete da vaš fotoaparat ne odrađuje dobro posao i da je vreme da uzmete stvar u
svoje ruke.
Pritisnite i držite dugme za ravnotežu beline i vrtite komandno dugme. Videćete kako se
menjaju ikone na LCD statusnom ekranu, kao što je svetiljka, sunce, oblak i
fluorescentna svetiljka. Siguran sam da znate kakve vrste svetlosnih izvora označavaju
ove ikone. Probajte onu ikonu koja najbolje opisuje vaše svetlosne uslove.
Eksperimentišite! Mnogi ljudi vole da koriste podešavanje za oblačno nebo čak i kad
napolju nije oblačno.
Pored automatskog podešavanje ravnoteže beline, postoji još jedno podešavanje koje
treba da poznajete: ručno podešavanje reavnoteže beline. Ručno podešavanje ravnoteže
beline nije jednostavno, ali može jako da se isplati. Možda ćete trebati da konsultujete
uputstvo fototaparata za tačnu proceduru, ali ukratko radi se o sledećem: izaberite jedno
od podešavanja ravnoteže beline koje smo gore opisali, zatim fotografišete nešto što je
potpuno belo. Mnogi profesionalci nose sa sobom belo parče kartona baš za ovu namenu,
ali bilo šta što je belo može da posluži. Ispunite ceo kadar sa belom površinom, tako da
nikakava druga boja ne upada u scenu. Nakon što ste podesili ravnotežu beline pomoću
ovog snimka, možete da napravite koliko god hoćete snimaka u datom okruženju i bićete
sigurni da će boje biti verodostojne.

Zaključak
Čestitam! Upravo ste značajno proširili vaše horizonte u svetu digitalna fotografije i ušli
u jedan novi svet. Ako vam je ovo previše informacija za prvi put, zapamtite sledeće:
Uvek možete da se vratite na Auto režim fotografisanja. Pored toga, prebacivanje na
programski režim snimanja ne znači da treba da uradite sve što smo ovde naveli. Ako
želite samo da promenite ISO osetljivost, to je u redu. U tom slučaju nema potrebe da
dirate blic ili ravnotežu beline.
Nemojte da zaboravite da vratite podešavanje ravoteže beline na automatsko određivanje
kada ste završili fotografisanje. Nema ničeg goreg od toga da naletite na potencijalno
odličan snimak, snimite nekoliko fotografija samo da biste otkrili da sve fotografije imaju
predivnu nijansu plave boje zato što je vaše podešavanje ravnoteže beline ostalo na
parametrima koji su prilagođeni sasvim drugim svetlosnim uslovima.
Takođe nemojte da zaboravite da smanjite ISO osetljivost kada napustite situaciju sa
lošim svetlosnim uslovima. Automatsko podešavanje ravnoteže i nisko ISO podešavanje
su obično dobri za dnevne šetnju u potrazi za dobrim snimkom. Nakon izvesnog vremena
ovo prebacivanje vrednosti će postati deo vas i bez razmišljanja ćete ga izvoditi.

Kako Da Koristite RučNi RežIm Rada Fotoaparata

Digitalna fotografija Trekbekovi (0) Dodaj komentar   

 


U ovom članku naučićete kako se koristi ručni režim rada sa digitalnim SLR
fotoaparatima. Do sada ste već naučili da koristite blic, ISO osetljivost i ravnotežu beline.
Ako niste, onda pročitajte prvo naše prethodne članke koji se bave ovim temama. Nakon
što ste savladali navedene elemente i opcije rada sa digitalnim SLR fotoaparatima vratite
se na ovaj članak da biste se upoznali sa detaljima vezanim za ovaj napredni režim
fotografisanja. U ovom režimu rada naučićete kako se koristi veličina blende i brzina
zatvarača. Pa hajde da krenemo. Prebacite vaš fotoaparat u manuelni (ručni) režim rada
tako što ćete okrenuti dugme na gornjem delu fotoaparata na "M" podešavanje , kao što
možete da vidite na slici gore.
U suštini, vaš fotoaparat je samo kutija sa rupom i senzorom za svetlo. Ako odgovarajuća
količina svetla uđe kroz rupu i padne na senzor, vi ćete dobiti dobro eksponiranu
fotografiju. Ako na senzor padne previše svetla, dobićete smeće. Vi već znate da u
programskom režimu rada možete da kontrolišete osetljivost senzora tako što ćete
promeniti ISO vrednost, ali u ručnom režimu rada vi takođe možete da kontrolišete i
količinu svetla koja će doći do senzora. To radite pomoću zatvarača i blende.

Zatvarač
Zatvarač kontroliše koliko dugo će rupa na fotoaparatu biti otvorena. Ostavite je
otvorenom duže vreme i puno svetla će ući unutra. Otvorite je za kratko vreme i manje
svetla će doći do senzora. Toliko je to jednostavno!
Pa, ne baš. Ako imate veliku brzinu zatvarača vi možete da zamrznete brzi pokret, kao što
je neki momentat u sportskom takmičenju, prštanje vode i slično. Loša strana? Mnogo
manje svetla će ući u fotoaparat i vaša fotografija može zbog toga da ispadne tamna.
Suprotno od toga, vi možete da upotrebite sporije brzine zatvarača kako biste
kompenzovali loše svetlosne uslove - što je otvor duže otvoren, tim će više svetla ući, jel
tako? Ali i ovo ima svoju manu. Sa manjim brzinama zatvarača veće su šanse da će se
subjekat pomeriti dok je zatvarač otvoren, što može da dovede do zamućenja fotografije.
U automatskom i programskom režimu rada, fotoaparat sam odlučuje koju brzinu
zatvarača će da upotrebi. Ponekad ćete dobiti rezultat koji ste želeli a ponekad nećete. Na
primer, fotoaparat ne zna da vi želite da zamrznete pokret. Sve što on zna je da li
dovoljna količina svetla ulazi u fotoaparat da bi se dobila optimalna ekspozicija.
Međutim, kada se fotoaparat nalazi u ručnom režimu rada, vi kontrolišete brzinu
zatvarača kako biste dobili onakvu fotografiju kakvu želite.
Da biste promenili brzinu zatvarača u ručnom režimu rada, samo okrenite komandni
točkić (1) i pratite kako se brojevi menjaju na LCD statusnom ekranu (2).

Blenda
Dok brzina zatvarača određuje koliko dugo će rupa u fotoaparatu biti otvorena, blenda
određuje koliko će veliki biti otvor. Što je otvor veći, tim će više svetla ući u fotoaparat i
pasti na senzor. Što je manja rupa, tim će manje svetla ući. Veličine blende se izražavaju
u "f-stopovima." Da sve ovo bude još više zbunjujuće, veći broj f-stopa označava manji
otvor, dok manji broj f-stopa označava veći otvor. To znači da f/4 označava veću blendu
dok f/11 označava manju blendu.
Možda ćete u određenim situacijama želeti da upotrebite veću blendu, recimo f/3.5, da
biste kompenzovali slabe svetlosne uslove, ali postoje određeni sporedni efekti o kojima
morate da vodite računa: dubina polja, iliti DOF. Veći otvor objektiva (mali f-stop broj)
daje veoma malu dubinu polja (DOF), dok manji otvor objektiva (veliki f-stop broj) vam
daje mnogo veću dubinu polja (DOF).
Ali šta dubina polja, tojest DOF, označava? Dubina polja određuje koliko detalja u
fotografiji će biti u fokusu. Ako imate veliku dubinu polja, onda će pored glavnog
subjekta i drugi objekti na različitim udaljenostima od vas biti u fokusu. Ako imate malu
dubinu polja, onda će u fokusu biti samo glavni subjekat, dok će pozadina i drugi objekti
na različitim udaljenostima od subjekta biti van fokusa, tojest biće mutni. Na primer, ako
fotografišete portrete želećete da samo subjekat bude u fokusu a da sve ostalo bude
mutno. U tom slučaju koristićete malu dubinu polja, tojest manju f-stop vrednost. Sa
druge strane, ako fotografišete pejzaže, u većini slučajeva želećete da sve bude u fokusu.
U toj situaciji koristićete veliku dubinu polja, tojest veću f-stop vrednost.
Kada radite u ručnom režimu rada, promenite veličinu blende tako što ćete pritisnuti
dugme za blendu, rotirajte komandni točkić i pratite kako se vrednost menja na LCD
ekranu.

Spajanje u jednu celinu
Dakle sada imate dva glavna parametra za upotrebu ručnog režima rada, brzinu zatvarača
i veličinu blende, od kojih oba imaju istu svrhu: kontrolisanje količine svetla koja će pasti
na senzor fotoaparata. Vi dobijate istu količinu svetla kada koristite veliku blendu i veliku
brzinu zatvarača kao kada koristite malu blendu i malu brzinu zatvarača. Da li vam je to
razumljivo? Ako imate veliku rupu koja je otvorena kratak vremenski period, to je isto
kao kada imate mali otvor koji je otvoren duže vreme. U oba slučaja za rezultat ćete
dobiti istu količinu svetla, tojest istu ekspoziciju.
Pa u čemu je onda razlika? Razlika je u sporednim efektima koje smo gore opisali.
Ponekad ćete želeti veliku brzinu zatvarača kako biste zamrzli neku brzu akciju, a u nekoj
drugoj situaciji ćete želeti veliku blendu kako biste dobili malu dubinu polja, i tako dalje.
Ono što je vama bitno je da određena količina svetla uđe u fotoaparat, ali u ručnom
režimu rada vi birate kako će potrebna količina svetla da dođe do senzora, na osnovu
onoga što želite da dobijete na fotografiji.
U automatskom i programskom režimu rada fotoaparat obično bira neko srednje
podešavanje veličine blende i brzine zatvarača, koje obezbeđuje dobru ekspoziciju i
istovremeno izbegava ekstreme - kao i bilo kakav oblik kreativnosti.
Zapamtite da je i ISO osetljivost bitan faktor. Na primer, ako želite da fotografišete u
zatvorenom prostoru neki sportski događaj, kao što je takmičenje u borilačkim veštinama,
znate da vam treba velika brzina zatvarača. Ali takođe znate da pri takvoj brzini rizikujete
da ne dobijete dovoljnu količinu svetla za dobru ekspoziciju. Šta da radite u takvoj
situaciji? Povećajte ISO vrednost! U zatvorenom prostoru ima malo svetla, a veća ISO
vrednost, kao što je 800, omogućuje da i manje svetla dube dovoljno za dobru
ekspoziciju. Takođe treba da izaberete najveći otvor blende koji imate: f/3.5 uli čak f/2.8
ako imate. Ako uradite navedene stvari, moći ćete da dobijete dobru ekspoziciju čak i sa
velikom brzinom zatvarača koja vam je neophodna da biste zamrznuli akciju. Vaša
fotografija će možda da pati od malo više šuma, i male dubine polja koje će dovesti do
toga da će sve iza subjekta biti mutno, ali šta ima veze? Bolje to nego da uopšte ne
snimite fotografiju. Sve u fotografiji je vezano za pravljenje kompromisa.
Uzmimo drugi primer. Pretpostavimo da napolju snimate portret i to po svetlom
sunčanom danu. Mala dubina polja je u ovom slučaju dobra. To što će sve sem vašeg
subjekta biti zamućeno je dobro jer će tako pažnja u potpunosti biti usmerena na njega,
zato podesite veliku blendu, najmanje f/4. Međutim, sa tako velikim otvorom, možda će
previše svetla padati na senzor tako da će slika biti preeksponiorana. Šta možete da
uradite da biste rešili ovaj problem? Prvo, podesite fotoaparat na najmanju ISO vrednost.
Drugo, postarajte se da brzina zatvarača bude veoma velika - probajte 1/1000 sekunde.
Na ovaj način dobićete dobru ekspoziciju, čak i ako imate veliku blendu po svetlom
sunčanom danu.
Ako vam ne uspe iz prvog pokušaja nemojte da se nervirate! Snimite sliku, pogledajte
kako izgleda na LCD ekranu na zadnjem delu fotoaparata i promenite podešavanja u
skladu sa rezultatima. Iskusni fotografi dobro procenjuju potrebna podešavanja za
različite uslove, ali čak i oni proveravaju rezultat kako bi bili sigurni.

Prioritetni režimi rada
Sve ovo što smo rekli do sada je puno novih informacija koje treba zapamtiti.
Podešavanje f-stopova, brzina zatvarača, i ISO osetljivosti dok istovremeno u glavi
pokušavate da dobijete savršenu kompoziciju može da bude teško, pogotovo za
početnike. Možda razmišljate da sve ovo zaboravite i držite se programskih režima rada, i
uopšte se više ne udubljujete u način rada vašeg fotoaparata.
Nemojte da odustajete! Evo dve prečice koje će vam olakšati kalkulisanje koje treba da
odradite, omogućujući vam da istovremeno dobijete fotografiju koju želite. Nemojte da
me psujete što vam o njima nisam govorio odmah na početku. Dva režima rada o kojma
govorim su prioritet blende ("A" ili "Av"), i prioritet zatvarača ("S" ili "Tv").
Pretpostavimo još jednom da fotografišete sportski događaj. Šta vam je najbitnije? Brzina
zatvarača, pošto želite da zamrznete pokret. Jedini razlog zbog kojeg su vam bitna i druga
dva podešavanja je da kompenzujete veliku brzinu zatvarača. Ako koristite prioritet
zatvarača, vi možete da naredite vašem fotoaparatu da deo posla odradi umesto vas. Ako
stavite komandni točkić na "S" vi govorite vašem fotoaparatu sledeće: "Ja određujem
brzinu zatvarača, a ti podesi blendu umesto mene." Vi ćete i dalje trebati da izaberete ISO
osetljivost, ali će fotoaparat da izračuna - na osnovu svetla u prostoriji i brzine zatvarača
koju ste izabrali - koje podešavanje blende da upotrebi da bi dobio dobru ekspoziciju.
Super, zar ne?
Brzinu zatvarača u režimu prioriteta zatvarača birate na isti način na koji to radite i u
ručnom režimu rada: Rotirate komandni točkić i pratite brojeve na LCD statusnom
ekranu.
Prioritet bledne funkcioniše na istom principu. Kada fotografišete portret na sunčanom
danu, šta vam je najvažnije? Blenda. Treba vam podešavanje koje će dati malu dubinu
polja. Jedini razlog zašto menjate brzinu zatvarača je da biste obezbedili dobru
ekspoziciju. Ali i ovde vi možete da naterate fotoaparat da odradi deo posla za vas. Ako
postavite komandni točkić na "A" vi kažete fotoaparatu sledeće: "Ja sam izabrao f/4, a ti
odredi koja brzina zatvarača je potrebna da bismo dobili dobru ekspoziciju." To je sve što
treba da uradite. Vi i dalje treba da izaberete odgovarajuću ISO vrednost, ali će brzina
zatvarača biti automatski određena.
Pošto je blenda najvažniji parametar u režimu prioriteta blende, možda nećete morati da
pritisnete dugme za blendu; jednostavno rotirajte komandni točkić i pratite brojeve na
LCD statusnom ekranu.

Zaključak
Sada kada u teoriji znate sve što treba da znate, evo nekoliko stvari koje možete i koje
treba da isprobate. Pronađite neku sportsku akciju: decu na skejtbordovima, vašu ćetku
kako preskače konopac i slične akcione scene. Prebacite vaš fotoaparat u prioritet
zatvarača i podesite ga na 1/800 deo sekunde ili još višlje. Izaberite veliku ISO vrednost
ako se nalazite u zatvorenoj prostoroji ili je smanjitea ako se nalazite na dnevnom suncu.
Snimite fotografiju. Da li ste uspeli da zamrznete akciju? Ako je konopac koji preskače
vaše dete zamućen, probajte da još povećate brzinu zatvarača. Ako vam slika ispadne
tamna, još povećajte ISO osetljivost.
Nakon toga prošetajte se u parku sa prijateljem i snimite nekoliko portreta. Prebacite
fotoaparat u prioritet blende i izaberite najveću blendu koju možete: najverovatnije je to
f/3.5. Ispunite kadar sa vašim subjektom i snimite fotografiju. Da li ste dobili meku,
zamućenu pozadinu na kojoj se vaš prijatelj dobro ističe? (probajte i sledeće: stavite
prijatelja u senku i fotografišite ga sa blicem!)
A ako se osećate posebno hrabrim, pređite u ručni režim rada u kojem možete da
kontrolišete i brzinu zatvarača i veličinu blende. Predlažem vam da koristite ručni režim
rada samo kada ne žurite. Prošetajte se i fotografišite drvo ili klupu u parku. Ovakvi
subjekti neće izgubiti strpljenje dok snimite četiri ili pet fotografija kako biste dobili
savršeno podešavanje.
Ovladavanje brzinom zatvarača i veličinom blende nije lako, ali će zato rezultati
opravdati uloženi napor. Razumevanje načina na koji oni funkcionišu omogućuje vam da
kontrolišete ne samo količinu svetla koja ulazi u fotoaparat, već i da dobijete umetničke
rezultate koje ste i želeli; možete da dobijete rezultate koje nijedan fotoaparat ne bi
izabrao za vas. Zapamtite da možete da koristite i prečice u obliku prioriteta blende i
prioriteta zatvarača. Oni će vam znatno olakšati život.
Čestitamo! Više niste samo pritiskač dugmadi, ne vi. I ne više. Sada ste dobro zagazili na
put koji će od vas napraviti pravog fotografa. Sve što vam sada treba je praksa. Zato
krenite i srećno fotografisanje!

Kompenzacija Ekspozicije

Digitalna fotografija Trekbekovi (0) Dodaj komentar   

 

Kompenzacija ekspozicije je funkcija fotoaparata koja vam omogućuje da korigujete
ekspoziciju koju je izmerio svetlomer fotoaparata. Obično ovaj raspon podešavanja ide
od +2 do -2 EV u 1/3 koracima.


Preciznije rečeno vi možete da podesite ekspoziciju koju je izmerio svetlomer tako što
ćete reći fotoaparatu da dozvoli većoj količini svetlosti da uđe (pozitivna kompenzacija
ekspozicije) ili da smanji količinu svetlosti koja će da uđe (negativna kompenzacija
ekspozicije).
Tehnički gledano, vi možete da zapamtite izmerenu ekspoziciju, a onda se prebacite na
Manual (ručni) režim rada i ručno je podesite, to jest korigujete.
U zavisnosti od toga kako vaš fotoaparat izvodi kompenzaciju ekspozicije (i režima
snimanja koji ste izabrali), on može da podešava blendu dok brzinu zatvarača drži
nepromenjenom, zatim može da podešava brzinu zatvarača dok blendu drži
nepromenjenom, ili može da podešava i blendu i brzinu zatvarača. Na mom fotoaparatu,
fotoaparat prvo koriguje blendu dok brzinu zatvarača ne menja. Kada više ne može da
koriguje blendu, onda počinje da koriguje brzinu zatvarača.

Recimo da svetlomer izmeri brzinu zatvarača od 1/125 sekunde i blendu od F4.0.
Kada podesim fotoaparat na +1EV kompenzaciju ekspozicije, blenda se otvara za 1 f-stop
(na F2.8), dok brzina zatvarača ostaje nepromenjena (1/125 sekundi). Dakle ja sam
namerno podesio fotoaparat da preeksponira.
Kada podesim fotoaparat na -1EV kompenzaciju ekspozicije, fotoaparat zatvara blendu
za 1 f-stop (na F5.6), dok zadržava brzinu zatvarača koja je prvobitno podešena (1/125
sekundi). Ovog puta ja sam namerno podesio fotoaparat da podeksponira.
Sigurno se pitate zašto bi bilo ko namerno hteo da preeksponira ili podeksponira
fotografiju? Zato što postoje situacije kada svetlomer vašeg fotoaparata može da se
prevari.
Na primer, uzmimo situaciju u kojoj fotografišete subjekat u sceni koja je puna svetla
(plaža po sunčanom danu, ili scena gde je subjekat okružen snegom). U ovim situacijama,
ako biste koristili merenje svetlosti koje uzima prosek u čitavoj sceni, vaš fotoaparat bi
mogao da bude prevaren da izabere veliku brzinu zatvarača ili malu blendu (pod
pretpostavkoma da je ISO vrednost nepromenjena), što će za rezultat da da subjekat koji
je podeksponiran. Međutim, ako izaberete pozitivnu kompenzaciju ekspozicije, u
sledećem snimku glavni subjekat će biti dobro eksponiran - mada će okolina biti
preeksponirana.
Drugi primer je scena u kojoj je okolina previše tamna, a fotoaparat određuje ekspoziciju
prema manjku svetlosti birajući malu brzinu zatvarača ili veliku blendu (pod
pretpostavkom da je ISO nepromenjen), što će za rezultat dati preeksponiranje. Biranjem
negativne kompenzacije ekspozicije vi ćete podeksponirati okolinu, ali će glavni subjekat
biti dobro eksponiran.
To su samo dve od mnogo situacija u kojima biranje pozitivne ili negativne kompenzacije
ekspozicije ima smisla. U stvari, mnogi fotografi koriste braketiranje ekspozicije kada
snimaju važnu scenu kako bi osigurali da će bar jedan snimak biti dobro eksponiran.
Napomena: Braketiranje ekspozicije je funkcija fotoaparata koja vam omogućava da
napravite seriju od tri fotografije sa jednim okidanjem, gde će prva fotografija koristiti
izmerenu ekspoziciju, druga fotografija će koristiti pozitivnu kompenzaciju ekspozicije a
treća fotografija će koristiti negativnu kompenzaciju ekspozicije.
Na priloženim slikama možete da vidite praktičan primer primene pozitivne
kompenzacije ekspozicije.

Some rights reserved ®